Da li bi više ljudi trebalo da nosi maske za lice kako bi se zaštitili od širenja koronavirusa?
Ovo pitanje treba da oceni panel savetnika Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Grupa će sprovesti istraživanje o tome da li virus može da dosegne dalje nego što se mislilo jer studija iz SAD navodi da kašalj može da dosegne i šest metara a kijanje i osam metara.
Predsedavajući tog panela, profesor Dejvid Hejman kaže za BBC da bi novo istraživanje moglo da dovede do promene saveta o maskama.
Bivši direktor SZO je objasnio: „SZO otvara raspravu razmatrajući nove dokaze da bi se utvrdilo da li treba promeniti način na koji se koriste maske.“
Šta je sadašnji savet?
Sada je savet da zdravi ljudi treba da ih nose samo ako neguju druge za koje se sumnja da su zaraženi ili ako i sami kašlju i kijaju. Naglašava se da su maske efikasne samo ako se kombinuju s čestim pranjem ruku i ako se pravilno koriste i bacaju. Savet je da bi socijalno distanciranje trebalo da podrazumeva dva metra rastojanja između dve osobe. Ovaj savet se zasniva na dokazima da se virusi mogu preneti samo kapljičnim putem. Veruje se da će većina tih kapi ispariti ili pasti na zemlju u blizini osobe koja ih je izbacila.
Šta kaže novo istraživanje?
Istraživači sa MIT-a koristili su kamere velike brzine i druge senzore da bi precizno proverili šta se događa posle kijanja ili kašljanja. Otkrili su da izdisanje stvara mali brzorastući oblak gasa koji može da sadrži kapljice tečnosti različitih veličina – i da najmanje od njih mogu da se prenesu na veliku udaljenost u nekoj vrsti oblaka.
Studija sprovedena u laboratorijskim uslovima otkrila je da kašalj može da izbaci tečnost na udaljenost i do šest metara i da kijanje, koje ima mnogo veću brzinu, može da dosegne i do osam metara.
Šta su implikacije?
Naučnica koja je vodila studiju, profesorka Lidija Buruiba sa MIT-a kaže da je zabrinuta zbog sadašnjeg koncepta „bezbednog rastojanja“.
„Ono što izdahnemo, kašljemo ili kijamo je gasni oblak koji ima veliki zamah i može da dosegne daleko, zarobljava kapljice svih veličina u sebi i pronosi ih kroz sobu“, kaže ona. „Zato imati lažnu ideju o bezbednosti na jednom do dva metra udaljenosti, da će neke kapi jednostavno da padnu na zemlju na toj razdaljini, ne zasniva se na onome što smo mi sami kvanitifkovali, merili i vizuelizovali.“
Da li će to promeniti savet o nošenju maski?
Profesorka Buruiba kaže da bi određenim situacijama, posebno u zatvorenim prostorijama sa slabom prozračnošću, nošenje maski smanjilo rizik. Na primer, kada sretnete nekog ko je zaražen, maska može da pomogne kao prepreka za količinu virusa koju on „poseje“ iz svog daha.
„Tanke maske neće zaštititi od udisanja najmanjih čestica iz vazduha, jer ne obezbeđuje filtraciju“, kaže profesorka Buruiba. „Ali ona bi potencijalno preusmerila oblak koji se emituje pod velikim zamahom, u stranu umesto ka napred.“
Prema rečima profesora Hejmana, nova istraživanja sa MIT-a i nekih drugih institucija biće ocenjena jer sugerišu da bi kapljice od kijanja i kašljanja mogle da budu rasute dalje nego što se to prvobitno mislilo. Ako su dokazi dovoljno potkrepljeni, „možda je nošenje maske podjednako efikasno ili efikasnije od distanciranja“. Ipak, upozorenje je da maske treba da se nose pravilno, preko nosa. Ako postanu vlažne, profesor Hejman objašnjava, čestice tada mogu da prođu kroz njih. Ljudi moraju pažjivo da ih uklone da ne bi zarazili ruke. Upamtite da maske treba nositi kontinuirano, a ne skidati i stavljati.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
„Ne da se stavi maska a onda odlučite da je skinete da popušite cigaretu ili da pojedete obrok, mora da se nosi sve vreme“, kaže on. Komisija bi trebalo da održi virtuelni sastanak za nekoliko dana. Portparol za javno zdravlje Engleske kaže da je malo dokaza o nekoj velikoj koristi nošenja maske van kliničkih ispitivanja.
„Maske moraju da se pravilno nose, da se često menjaju, pravilno i bezbedno uklanjaju i koriste u kombinaciji sa dobrim univerzalnim higijenskim ponašanjem da bi bile efikasne. Istraživanja takođe pokazuju da se poštovanje ovih preporučenih ponašanja s vremenom smanjuje kada se maske nose duži period.“
Zar države ionako ne menjaju savete o nošenju maski?
Dugo popularne u mnogim zemljama Azije, maske su sada postale popularne i u drugim zemljama koje savetuju nošenje. Sada ih procenjuje Američki centar za kontrolu bolesti, a u Austriji ih nosi policija i svako ko dođe u kontakt s njima mora da ih nosi. Veliki marketi takođe insistiraju da kupci nose maske. Nekada retki prizori u Evropi sada su sve češći, a novi saveti SZO bi ubrzali tu promenu.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?