Mnogo buke se prethodnih dana diglo oko problema sa snabdevanjem Evropske unije vakcinom protiv novog koronavirusa. Saopštavano je mnogo neproverenih informacija oko pregovora između EU i kompanije AstraZeneka koja je sa Univezitetom Oksford kreirala vakcinu. Svakve poruke su stizale iz briselske administracije, auU jednom trenutku Italija je čak zapretila tužbom.
Direktor AstraZeneke Paskal Sorio je u opširnom intervjuu koji je objavilo više uglednih evropskih listova (El Pais, Le Figaro, Die Welt, La Repubblica) pojasnio situaciju u kojoj se našla Evropska unija kada je reč o nabavci vakcina koju su proizvele ova kompanija i britanski Oksford univerzitet.
Na pitanje zašto AstraZeneka nije preciznije objasnila zašto je nastao problem u nabavci vakcina za Evropu, Sorio je rekao da veruje da su bili relativno precizni sa dostavljenim informacijama.
“Naravno, svi smo veoma razočarani. Želeli bismo da proizvodimo više. Verujem da ćemo u februaru isporučiti Evropi razumnu količinu, vrlo sličnu onoj koju drugi isporučuju na mesečnom nivou. Ali naravno, to je manje nego što se očekivalo, takođe i zato što je naša vakcina laka za upotrebu, pa su ljudi očekivali više. Naš tim radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji na rešavanju problema proizvodnje same vakcine. Dva su koraka u proizvodnji vakcine: jedan je proizvodnja same vakcine, to zovemo supstanca leka. Zatim, kada završimo s tim, prenosimo je u različita fabrike gde se vakcine pakuju u bočice i to nazivamo lekom, konačnim proizvodom. U Evropi se bazična supstanca proizvodi u dve fabrike, jedna je u Holandiji, druga je u Belgiji. A finalni lek se zapravo proizvodi u Italiji i Nemačkoj. Dakle, sa stanovišta leka, imamo puni kapacitet. Imamo nula problema. Trenutni problemi povezani su sa proizvodnjom supstance”, rekao je on.
Sorio je potom dodao da bi “možda bilo dobro da pojasni kako se proizvode vakcine”.
“U suštini imamo ćelijske kulture, velike serije, serije od 1.000 ili 2.000 litara. U tim serijama imamo ćelijske kulture i ubrizgavamo im virus, vakcinu, ako hoćete. Tada te ćelije proizvode vakcinu, to je biotehnološka zaštita. E sad, neke od tih serija imaju vrlo visok prinos, a druge imaju nizak prinos. Posebno u Evropi, na jednom mestu velikog kapaciteta smo imali problema sa prinosom. Dakle, u suštini je pitanje kada ćete da podižete nivo proizvodnje koji mi sad povećavamo – u poslu koji nikada nije rađen ranije. Mi ciljamo stotine miliona, milijarde doza vakcina i ka cilju idemo velikom brzinom”, rekao je Paskal Sorio.
On je podsetio i da pre samo godinu dana nije bilo vakcine i kada se radi takvom brzinom, logično je da dolazi do prepreka i zastoja. Ispričao je i da prinos u proizvodnji varira i da je razlika između lokacije koja ima najveći prinos i one koja ima najmanji i do tri puta.
Takođe, rekao je, i u SAD imaju problem i da su njihovi inžinjeri radili sa sa američkim partnerima da se utvrdi šta je istinski problema.
“Verujemo da je taj problem sada rešen. Problemi su različiti na različitim lokacijama.
Na primer, u Belgiji, verujemo da je problem u filteraciji, jer kada se napravi vakcina, morate da se filteriše. I tek posle se stavlja u bočice. Naš partner u Australiji, na primer, takođe je imao problem sa prinosom, a oni se bave proizvodnjom vakcina 20 godina. Komplikovano je, posebno u ranoj fazi. Verujemo da rešavamo sve problema, ali suštinski dva meseca kasnimo u odnosu na ono kako bismo voleli da bude”, rekao je on i dodao da je, što se tiče Evrope zakašnjenje tri meseca u rešavanju svih zastoja, ali i da ako se ostvari plan snabdevanja vaccine Evropi za februar to svakako neće biti malo.
“Planiramo da isporučimo milione doza Evropi”, rekao je.
Na pitanje da precizira te planove u brojkama, Sorio je rekao, da će isporuka početi čim vakcina dobije odobrenje Ema, što se očekuje uskoro.
“Poslaćemo najmanje tri miliona doza Evropi, a onda ćemo imati još jednu pošilju mesec dana kasnije, pa onda ponovo u trećoj ili četvrtoj nedelji februara. Cilj nam je da isporučimo 17 miliona doza u februaru. Ovo grubo procenjujem, ali to bi otprilike značilo oko 3 miliona doza za Nemačku, verovatno oko 2,5 miliona za Italiju i recimo 2 miliona za Španiju. Ne znam precizno kako će se raspoređivati, ali bazirano je na broju stanovnika. Ako ste u Nemačkoj, možete da vakcinišete tri miliona ljudi za mesec dana. To zapravo nije loše za ljude koji su najizloženiji i u najvećem riziku. To nije mali procenat. A ako primenite tromesečni režim, onda u martu možete da ponovite to, ili možda potencijalno i više, jer mi ozbiljno radimo da pvećamo ciljeve. Nije dobro kao što smo se nadali, ali nije ni loše”, ispričao je Sorio.
Na pitanje da li je Evropa, suprotno od Velike Britanije, potpisala ugovor sa AstraZenekom prekasno, on je odgovorio.
“Ne bih sudio o tome. Ali, mogu da kažem šta su činjenice, a one govore da smo sa Velikom Britanijom potpisali ugovor tri meseca pre nego što smo sa Evropom. Deo toga se lako može objasniti.
Kada smo ušli u saradnju sa Okfordom, oni su već radili sa vladom Velike Britanije. Pa su tu imali startnu poziciju. Uspeli smo prilično brzo da preuzmemo lanac snabdevanja u Velikoj Britaniji i da ga poboljšamo. Oksford dao postupak koji je trebalo modifikovati kako bi se omogućila proizvodnju u velikom obimu. Sve smo to radili za nekoliko meseci, a obično su potrebne godine. Dobili smo proizvodni proces koji nam je dao Oksford, a koji je proizvodio dobru vakcinu, ali ne u industrijskim razmerama. To je bilo na nivou proizvednje za klinička ispitivanja. Zato smo tada morali da modifikujemo postupak da bismo ga pretvorili u proces koji može proizvesti milijarde doza. Po ceni koja je razumna i brzinom koja je razumna”, rekao je Sorio. „Tada smo morali da uradimo ono što nazivamo prenosom tehnologije. Zato idemo kod svakog partnera i obučavamo ih kako da proizvode. A onda, znate, neki ljudi su novi u ovom procesu. Kao da uče proces. Ne znaju kako da naprave vakcinu i nisu toliko efikasni kao drugi „.
On je rekao i da je proizvodnja u Velikoj Britaniji efikasnija jer se ranije počelo sa prozivodnjom, pa je bilo više vremena za rešavanja problema u procesu. Na pitanje zašto su se obavezali Evropskoj uniji ako su znali da u tako kratkom roku može nastati zastoj, on je rekao:
“Mi se nismo obavezali EU, čisto da znate. To nije obaveza koju imamo prema Evropi, to je naš najveći moguću napor, rekli smo da ćemo učiniti sve što možemo. Jedan od razloga zašto smo to rekli je i taj što je Evropa želela da nabavi vakcinu kada i Velika Britanija. iako su potpisali ugovor tri meseca kasnije. I mi smo rekli: okej, pokušaćemo, ali ne možemo ugovorno da se obavežemo, jer smo tri meseca u zaostatku u odnosu na Veliku Britaniju. Znali smo da je teško bilo dostići taj cilj, i znamo da je pandemija veliki problema. Ali, naš ugovor nije bio ugovorna obaveza, rekli smo da ne možemo da garantujemo da ćemo uspeti. A činjenica da je samo tu, samo sa malim zaostatkom”, rekao je on.
On je i na podsećanje da je Italija najavila tužbu rekao da ne želi da komentariše šta je sve bilo izgovoreno, ali da može da kaže šta je stajalo u ugovru.
“A ugovor je jasan, naša obaveza je da, citiram, damo sve od sebe. Mnogo je emocija u ovom procesu i ja to razumem. Ljudi žele vakcinu. I ja želim vakcinu, želim je danas. Ali to je ipak komplikovan proces. Blizu smo, za dva ili tri meseca ćemo biti na predviđenom nivou“, rekao je između ostalog Sorio.
Pitali su ga i da prokomentariše optužbe iz nemačke štampe da je vakcina 8 odsto efikasna kod starijih osoba, što je brzo negirano od strane nemačkih vlasti.
„Šta da kažem, ne znam uopšte odakle je došla ta brojka. Potpuno je netačno“, rekao je i podsetio da je vakcina morala da prođe regulatorna tela, između ostalog i Velike Britanije koja ima vrlo stroge propise.
„Neki ljudi izmišljaju priče, a zašto, to nisam siguran. Da li nekada treba uzeti u obzir lokalne političke okolnosti? Ne mogu to da kažem. Kao testiranja i maske ranije, sada su vakcine postale politički alat. To je nesrećna okolnost jer ovo je trenutak kada treba ljudima poslati poruku da se ujedinimo, da zajedno radimo na rešavanju velikog problema. Nije trenutak da se testovi ili vakcine koriste u političke svrhe“, rekao je.
Kada je reč o efikasnosti vakcine kod starijih osoba, on je rekao da za taj deo populacije ima manje podataka i podsetio da je to Oksfordov program, koji vode članovi akademske zajednice koji su pre svega etični. I pošto nisu hteli da vakcinišu starije od 55 godina, dok ne dobiju dovoljno sigurne podatke u bezbednost. Pošto su kasnije krenuli sa tom populacijom, logično je, sada ima manje podataka.
Na pitanje da li će on uzeti Oksfordovu vakcinu rekao je: „Naravno“.
„Moja majka živi u Francsukoj, ima 92 godine i ponudili su joj Fajzerovu vakcinu. Rekao sam joj da je uzme i da će s tako brže zaštitit, ali ona je rekla da želi AstraZenekinu. Tako da ću je i ja uzeti. To je dobra vakcina“.
Tagovi
