Digitalizacija novca i bezgotovinski načini plaćanja kreiraju ogromne količine podataka o tome koliko trošimo i kako raspolažemo svojim finansijama. Ove informacije mogu biti veoma korisne za analiziranje i unapređivanje ličnih finansija, kako bismo njima ’pametnije’ raspolagali.
S druge strane, okruženje u kojem posluju pružaoci finansijskih usluga je, zahvaljujući tehnološkim inovacijama, sve konkurentnije. U ovom kontekstu postoji sve izraženija potreba banaka da, osim uslova finansiranja, obezbede klijentima i nove dimenzije korisničkog iskustva.
Aleksandar Milošević, Chief Technology Officer kompanija ASEE i Payten, koje zajedno čine jednu od najvećih IT grupacija u jugoistočnoj Evropi, otkriva u razgovoru za Nedeljnik na koje sve načine nam napredna softverska rešenja mogu pomoći u ostvarivanju pozitivnijeg finansijskog bilansa.
Kako uz pomoć savremene tehnologije možemo bolje upravljati ličnim finansijama?
Već danas su nam, u okviru paketa za elektronsko i mobilno bankarstvo, dostupni alati za personalni finansijski menadžment, koji podrazumeva uvid u finansije, klasifikaciju troškova, njihovu automatsku kategorizaciju i analitiku, kao i planiranje kućnog budžeta. Potrošnja karticom se automatski kategorizuje, možemo pratiti realizaciju zahvaljujući informacijama o potrošnji i praćenju priliva, a zatim i vršiti planiranje i kreiranje finansijskih ciljeva. Ovi sistemi vrše i predikcije – na primer, ukoliko budete imali iste prihode i ako potrošnju zadržite na istom nivou, proceniće da li ste u mogućnosti da ostvarite određene ciljeve, uštedite za plac, vikendicu ili novi auto. Postoje i aplikacije, u svetu veoma popularne, koje nude mogućnost optimalnog korišćenja finansijskih sredstava kojima raspolažete na računima kod različitih banaka.
Globalno posmatrano, nismo toliko daleko ni od virtuelnih finansijskih asistenata koji integrišu inteligentna rešenja za upravljanje ličnim finansijama. Većom upotrebom algoritama veštačke inteligencije i mašinskog učenja, oni će biti sve dostupniji. Umesto da sami podešavamo pravila upravljanja finansijama, ovi asistenti će autonomno vršiti jedan deo poslova, predlagaće izmene, a moći ćemo i da ih ovlastimo da sami sprovode transakcije. Izvesno je da nam budućnost donosi stalno dostupnog finansijskog eksperta koji brzo donosi odluke, ima na raspolaganju sve informacije, zna kako da ih na pravi način interpretira i može uvek da nam predloži najbolje rešenje u datom trenutku.
Da li će se očekivane promene u poslovanju bankarskog sektora povoljno odraziti na korisnike finansijskih usluga?
Nova paradigma bankarstva je otvoreno bankarstvo, koje podrazumeva otvaranje bankarskih sistema ka finansijskim i nefinansijskim pružaocima usluga i deljenje podataka, sa ciljem da klijenti ostvare dodatne benefite. Ovaj način poslovanja, koji je već zaživeo
u Evropi, učiniće da banke izgube monopol nad svojim aplikacijama i da u velikoj meri postanu tehnološki nevidljive, dok će klijenti sami birati aplikacije i interfejse koje smatraju korisnim. Imajući u vidu da svi očekujemo sve personalizovanije ponude, banke će morati više nego ikada da ulažu u nove tehnologije kako bi zadržale poverenje i lojalnost. Zato možemo očekivati sve manje generičkih bankarskih proizvoda i usluga i stvaranje čvršće povezanosti klijenata sa bankama u kojoj obe strane ostvaruju veću korist. Kao pojedinci, imaćemo osećaj da nas banka napokon razume i obraća nam se kao osobi, a ne kao broju. U ovom trenutku, banke primenjuju rešenja koja integrišu veštačku inteligenciju, koja proizvodi i naša kompanija, a koja se fokusiranju na predikativnu analitiku ili next-best-offer i već pokazuju dobre rezultate.
Koji su izazovi sa kojima se susrećemo kao društvo kada je u pitanju korišćenje prednosti savremenih rešenja u upravljanju finansijama?
Na prvom mestu je to nedostatak svesti o mogućnostima koje nam nudi tehnologija. Brojne opcije koje su nam čak i danas na raspolaganju ne koriste se u dovoljnoj meri. Naša
informatička pismenost je generalno na niskom nivou. Takođe, domaće tržište ima slabu toleranciju na nove tehnologije, za razliku od nekih zemalja kao što su Turska i Singapur.
S druge strane, tehnološki izazovi u Srbiji ne postoje i spremni smo da podržimo izgradnju budućeg finansijskog ekosistema koji zadovoljava potrebe klijenata novog doba. On
podrazumeva i pametnije raspolaganje finansijama od strane krajnjih korisnika, jer je svrha inovacija koje zajednički možemo da ponudimo stvaranje digitalne budućnosti u kojoj će ljudi moći da uživaju u najboljem kvalitetu života.