Kada su u pitanju vitamini B grupe, najviše se piše o B12, koji pomaže u prevenciji anemije i očuvanju zdravlja kostiju, odnosno o B9, tj. folnoj kiselini, koja je neopnodna za zdravu trudnoću.
Ali, vitamin B6 je na neki način „zaboravljeni vitamin“, rekao je Rim Maluf, neurolog sa Univerziteta Oksford, koji proučava uticaj B6 na naš mozak. Kao i drugi vitamini B, kao pomenuta dva, on je esencijalni nutrijent, ali naučnici ne razumeju u potpunosti kako utiče na mentalno zdravlje i manje je poznat od ostalih, analizira Njujork tajms.
To ga ne čini manje važnim za funkcionisanje tela, rekla je Ketrin Taker, epidemiolog nutricionista na Univerzitetu Masačusets Louelu.
Vitamin B6 učestvuje u brojnim hemijskim reakcijama koje su važne za funkcionisanje nervnog sistema i mozga, uključujući sintezu proteina, amino kiselina i hemijskih prenosnika u mozgu, kao i pravilno funkcionisanje imunskog sistema. Takođe je krucijalan za trudnoću i postnatalnu negu, pomažući u ublažavanju jutarnje , i neophodan je za razvoj mozga fetusa i beba. Nedostaci vitamina B6 povezani su sa nekoliko neuropsihijatrijskih stanja, uključujući napade, migrene, anksioznost, depresiju i narušeno pamćenje.
Kakvu ulogu B6 vitamin ima u mentalnom zdravlju?
„Uticaj Vitamin B6 na mentalno zdravlje nije nov koncept“, rekla je Džes Istvud, doktorantkinja psihologije ishrane na Univerzitetu Reding. U jednoj studiji na skoro 500 studenata, otkriveno je da su oni koji su uzimali velike doze vitamina B6 – 100 miligrama dnevno oko mesec dana – izjavili da se osećaju manje anksiozno u odnosu na one koji su uzimali placebo. To bi moglo da sugeriše da ovaj vitamin igra određenu ulogu u smanjenju moždane aktivnosti koja se može javiti kod određenih poremećaja raspoloženja. Ali, kako Džes Istvud ističe, ovo je isuviše mala i ograničena studija da bi se dobili konkretniji rezultati.
Treba li svi da pijemo B6 vitamin?
Verovatno ne, kažu stručnjaci. Za većinu zdravih odraslih osoba preporučeni dnevni unos vitamina B6 je 1,3 do 1,7 miligrama. On se ne proizvodi samostalno u telu, već se unosi hranom ili suplementima, ali sasvim je dovoljno uneti ga ishranom, kaže dr Taker. Ima ga dovoljno u tunjevini, lososu, obogaćenim žitaricama, živini, leblebijama, tamno listatom povrću, bananama, pomorandžama, dinjama i orasima.
Neki suplementi imaju više vitamina B6 nego što nam je potrebno, iako tako visoke doze na kraće staze verovatno neće izazvati nikakve neželjene efekte. Preporuka američkog Nacionalnog instituta za zdravlje je ne više od 100 mg dnevno. Kod blagog nedostatka, simptomi mogu da budu slabiji, ali ako postoji ozbiljan deficit B6 u organizmu, to može da izazove jače simptome anemije, depresije, konfuzije, umora i slabog imuniteta, što se popravlja unosom ovog vitamina. Neki lekovi za dijabetes, hipertenziju, kao i alkohol i duvan, imaju tendenciju da izazovu gubitak B6 vitamina u telu. Osobe sa hroničnim problemima bubrega, celijakijom, ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću mogu da imaju deficit B6.
Obično oni koji imaju nedostatak B6 imaju deficit i ostalih vitamina iz grupe B, pa nije loše tada uzimati kompleks od osam vitamina B u jednoj dozi. Ipak, stručnjaci kažu da su oni uvek za unos preko hrane a ne suplementa.
Tagovi
