Da li Zapad okreće drugi list u odnosima sa Prištinom?

Zapadne sile, kojima Kosovo u velikoj meri zahvaljuje nezavisnost, u lošijim su odnosima s Prištinom nego ikada, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. Za nove sukobe i napetosti krivica se traži najpre u Aljbinu Kurtiju, piše DW.

Posle Sjedinjenih Država, i Evropska unija preduzima mere protiv Prištine. To je neka vrsta promene politike iz prethodnih decenija, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung.

List navodi da kosovsko proglašenje nezavisnosti iz 2008. godine ne bi imalo izglede na uspeh bez većinske podrške Zapada, i bez prethodnog vojnog, ekonomskog i političkog angažmana SAD i EU.

„Za razliku od Avganistana, zapadni angažman na Kosovu bio je prilično uspešan. Kosovo je danas svakako demokratskije od Srbije čija je pokrajina bilo, u Prištini je stanje pravne države i slobode štampe bolje nego u Beogradu“, navodi list. „Za razliku od srpske Vlade, niko iz kosovskog kabineta ne koketira bliskošću sa ruskim diktatorom Putinom.“

„Pa ipak su odnosi Kosova s njegovim zapadnim silama-zaštitnicama trenutno lošiji nego što su ikad bili. Još se ne može govoriti o zaokretu, ali poslednji događaji jesu rez“, ocenjuje frankfurtski list.

Navodi se da su ove srede odnosi dostigli najniži nivo pošto je Evropska unija, kriveći Prištinu za poslednje napetosti na severu Kosova, najavila „kaznene mere“.

Citira se šef evropske diplomatije Žozep Borelj koji je najavio otkazivanje važnih poseta, kontakata i zajedničkih priredbi, kao i zamrzavanje određene „finansijske saradnje“ s Prištinom. Borelj je naveo da će te mere biti okončane tek kada premijer Aljbin Kurti preduzme „verodostojne“ korake koji se od njega traže.

Preka informacijama Frankfurter algemajne cajtunga, otkazani su sastanci predstavnika Kosova i pojedinih članica EU koji su bili planirani za ovu sedmicu.

„Evropska komisija bi sada trebalo da zamrzne programe s Kosovom, posebno u okviru investicione inicijative za Zapadni Balkan koja je teška milijarde“, piše list i nastavlja:

„Ovo je prvi put da EU na taj način postupa protiv Prištine. Zemlja mora biti ’diplomatski izolovana’, čuje se iza zatvorenih vrata.“

Brisel se drži saopštenja s početka juna gde se od Kosova i Srbije traže koraci ka popuštanju napetosti. Prema Borelju, Srbija je već uradila svoje povlačenjem vojske iz blizine teritorije Kosova. Priština je pak hapšenjem jednog vođe srpske civilne zaštite u utorak dalje podgrejala nasilje, smatra Borelj.

U tekstu se dodaje da EU traži i ponavljanje lokalnih izbora na severu Kosova, ali da Kurti kao uslov za to traži da se pohapse Srbi odgovorni za napade na Kfor.

„Srž evropskog, ali i američkog nezadovoljstva Kurtijem, leži u njegovom odbijanju da dopusti lokalno ujedinjavanje enklava i opština sa srpskom većinom stanovništva, što je još 2013. dogovorila jedna od prethodnih kosovskih vlada“, navodi frankfurtski list.

Ocenjuje i da se srpski predsednik Aleksandar Vučić nalazi u „za njega neuobičajenoj poziciji“, naime da ga Zapad podržava ili makar ne ignoriše u konfliktu sa Kosovom.

Prema tumačenju nemačkih novina, Vučićeve izjave da će bojkot kosovskih institucija biti okončan kad bude formirana Zajednica opština govore da se „potezima Srba na severu Kosova najvećim delom upravlja iz Beograda“.

Iz vizure Prištine, dodaje list, zapravo se Beograd ne pridržava dogovorenog. Srbija bi, kažu u Prištini, morala da obavesti međunarodnu zajednicu da se ne protivi prijemu Kosova u međunarodne organizacije jer je tako dogovoreno.

„Evropska unija i, pre svih, Sjedinjene Države ipak smatraju da je Priština prva na potezu“ i da treba da formira Zajednicu opština.

„Zapad je u sredu dobio podršku i iz Albanije, čiji premijer Edi Rama gaji bolje odnose sa srpskim predsednikom Vučićem nego sa kosovskim kolegom Kurtijem. To ima veze sa rivalstvom oko toga ko je svealbanski vođa. Rama je u sredu rekao da je otkazao planiranu zajedničku sednicu kosovske i albanske vlade“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

Mir je nekad moguć i sa diktatorima

Švajcarski list Noje cirher cajtung osvrće se na optužnicu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu protiv Vladimira Putina i povezuje je sa sudbinom bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Haški tribunal je optužio Miloševića za zločine na Kosovu u maju 1999. godine, tokom bombardovanja SR Jugoslavije.

Prema pisanju ciriškog lista, i tada je – kao i sada u slučaju Putina – optužnica poruka da sa optuženim liderom ne može biti mirovnog sporazuma.

List broji „pouke“ koje se u slučaju ruske agresije na Ukrajinu mogu izvući iz jugoslovenskog primera, to jest iz rada Haškog tribunala.

Prvo: „Može biti uputno da se mir zaključi sa nasilnim vladarima – naprosto zato što bez njih ne ide. To pokazuje Dejtonski sporazum koji je, uz učešće Miloševića i Tuđmana, podario trajni mir u Bosni. Da je Milošević tada bio na optužnici, to ne bi bilo moguće. Iz te perspektive upitno je da li je optužnica protiv Putina politički pametna.“

Drugo: „Najpre pošteđeni Milošević je par godina kasnije odlučujuće doprineo eskalaciji i ratu na Kosovu. Ulaskom NATO u konflikt, otpala je pošteda od kazne i Milošević je optužen. Jer, odjednom se radilo o tome da poratni poredak treba uspostaviti bez njega.“

Treće: „Međunarodni krivični sudovi ne delaju nezavisno od interesa velesila. To što je Milošević optužen tek 1999. nije prevashodno sledilo pravnu logiku, već se zasnivalo na političkoj računici. Pošto je Dejton funkcionisao, Milošević je postao suvišan.“

Četvrto: „Velesile oduvek same izbegavaju ruku međunarodnog krivičnog pravosuđa. Kina, Rusija i SAD nisu pristupile Međunarodnom krivičnom sudu. Vašington je doduše snažno podržavao rad Tribunala za bivšu Jugoslaviju, ali je sprečio da glavna tužiteljka Karla del Ponte sprovede istragu protiv američkih vazdušnih snaga, recimo zbog bombardovanja zgrade televizije ili kineske ambasade u Beogradu.“

Peto: „SAD pozdravljaju optužnicu i nalog za hapšenje Putina i istragu ratnih zločina u Ukrajini. Ali Pentagon odbija da sudu dostavi saznanja iz sopstvenih izvora. Jer to bi moglo stvoriti presedan za saradnju, koji bi, nekom drugom prilikom, mogao da ima posledice za neku istragu protiv SAD.“

U tekstu Noje cirher cajtunga dodaje se da međunarodno pravosuđe nekako može funkcionisati samo ako postoji „geopolitički konsenzus velesila, da puste pravosuđe da radi na miru“.

Rad Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju bio je donekle uspešan, ocenjuje list, ali se uopšte postojanje tog suda može zahvaliti američkoj dominaciji nakon pada Berlinskog zida, i tadašnjoj relativnoj slabosti Rusije i Kine. „Ta konstelacija je učinila Miloševićev pad mogućim“, piše list.

„Sada, u doba novih blokovskih podela, međunarodno pravosuđe ponovo je jalovo, baš kao u vreme Hladnog rata. Zato je krajnje mala verovatnoća da će Putin jednog dana biti na optuženičkoj klupi nekog međunarodnog suda“, zaključuje švajcarski list.