Da li znate koliko plastike na godišnjem nivou unesete u organizam? O, da, mnogo

Prosečna osoba godišnje konzumira najmanje 50.000 mikroplastičnih čestica, a još toliko ih udahne, rezultati su prve studije o unosu plastičnog otpada u ljudski organizam, piše Gardijan.

Stvaran broj plastičnih čestica unetih u organizam mogao bi da bude mnogo veći, pošto s obzirom na to da je analiza kontaminacije plastikom sprovedena na manjem broju prehrambenih namirnica i pića.

Naučnici ističu da konzumiranje vode iz plastičnih flaša znatno povećava količinu unetih čestica.

Pojam unosa mikroplastike u organizam i njen uticaj na zdravlje nisu nepoznati, ali naučnici pretpostavljaju da ona ispušta toksične materije. Neki delovi su toliko sitni da prodiru u ljudsko tkivo i tu mogu da izazovu razne imuno reakcije.

Zagađenje mikroplastikom nastaje uglavnom kao posledica raspadanja plastičnog otpada i prošireno je širom planete. Istraživači je pronalaze svuda – u vazduhu, zemlji, rekama i najdubljim delovima okeana. Čestice mikroplastike otkrivene su u vodi pakovanoj u plastičnim bocama, ali i u vodi iz gradskog vodovoda, u plodovima mora, pa čak I pivu. U oktobru su prvi put pronađene u uzorcima ljudske stolice, što je dokaz da ih ljudi konzumiraju u hrani i piću.

U sklopu novog istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Environmental Science and Technology“, prikupljeni su podaci iz 26 ranije sprovedenih studija koje su merile količinu mikroplastičnih čestica u ribama, školjkama, šećeru, soli, pivu, vodi, vazduhu u gradovima.

Naučnici su potom iskoristili smernice američke vlade koje se odnose na ishranu da bi izračunali koliko će čestica ljudi konzumirati za godinu dana. Procenili su da odrasli godišnje pojedu oko 50.000 mikroplastičnih čestica, a deca oko 40.000. Međutim, brojne vrste hrane i pića nisu testirane, što znači da je studijom procenjeno samo 15 odsto od ukupnog unosa kalorija.

„Ne znamo mnogo. Moramo popuniti brojne praznine koje postoje u podacima“, kaže Kiren Koks s kanadskog Univerziteta Viktorija u Kanadi, koji je vodio istraživanje. Ostale namirnice, kao što su hleb, prerađeni proizvodi, meso, mlečni proizvodi i povrće, mogu sadržati jednako toliko plastike, ističe Koks i dodaje da je „vrlo verovatno da će se i tu pronaći velike količine plastičnih čestica“.

Neki od najpouzdanijih podataka kojima raspolažu naučnici odnose se na vodu. Voda u plastičnim bocama u proseku sadrži 22 puta više mikroplastike od vode iz gradskog vodovoda. Osoba koja je pila samo vodu iz plastičnih flaša u organizam je godišnje samo odatle unela 130.000 čestica u poređenju s 4.000 iz vode iz gradskog vodovoda.

Naučnici kažu da ne znaju tačno šta se događa kada se mikroplastika udahne, ali nova studija upućuje na to da se „većina čestica koje udahnemo proguta“.

Dakle, ne iskašljemo je niti je izbacimo iz organizma kijanjem. Koks kaže da dejstvo mikroplastike na ljudsko zdravlje još nije poznato.

Naučni savetnici Evropske komisije u aprilskom izveštaju su napisali da sve više naučnih dokaza o opasnostima od nekontrolisanog zagađenja mikroplastikom u kombinaciji s njenom nerazgradivošću upućuje na to da moramo preduzeti razumne mere kako bi se sprečilo ispuštanje i širenje mikroplastike u prirodu.