NEJPLS, Njujork – Bela je izvanredan terapeut zahvaljujući svojim prirodnim talentima: smirena je i ima strpljenja da u beskraj ćutke sluša o tuđim problemima uz pokoje „mu“.
Na udaljenom raskošnom pašnjaku na Farmi planinskih konja koja zauzima 13 hektara zemlje u saveznoj državi Njujork, trogodišnja Bela i dvogodišnja Boni su brdske krave koje nude terapiju sa životinjama.
Maženje krava, kako se ova praksa naziva, podrazumeva interakciju sa životinjama u vidu češljanja njihove dlake, grljenja ili iskrenih razgovora sa njima. Iskustvo je nalik konjskoj terapiji, sa jednom važnom razlikom: konji su mirni i uglavnom stoje, dok krave umeju da se spontano izvale na travnjak dok pasu, pa ljudi mogu da im priđu još bliže i pridruže im se na zemlji u toplom zagrljaju.
„Vidite li kako je tiha?“, kaže Suzan Valers (51), terapeutkinja u čijem se vlasništvu nalazi pansion. „To je ono što tražimo. Za ljude kojima je potrebna terapija i za krave.“
Suzan Valers i njen suprug Rudi susreli su se sa „koe knuffelen“ ili „grljenjem krava“ na putovanju u rodnu Holandiju pre dve godine. U nekim delovima te evropske zemlje grljenje sa kravama je deo povezivanja ljudi sa seoskim životom.
Deceniju ranije, 2007. godine, ovaj bračni par zamenio je korporativni život i poslove računovođe i menadžera za farmu u Nejplsu. U ovom gradu u saveznoj državi Njujork živi svega 2.500 ljudi, a svake jeseni održava se festival grožđa.
U maju 2018. njih dvoje su kupili Boni i Belu, odabravši ih zbog njihovih blagih i nežnih ličnosti, ali i zato što nemaju rogove.
„Veliki broj krava ne odgovara ovom zadatku“, objašnjava Rudi. „Mogu da vas najure sa pašnjaka.“
Cena ove terapije iznosi 75 dolara po satu za dvoje ljudi, dok je maksimalan broj učesnika u sesiji četvoro.
“Ovo nije zoološki vrt”, kaže Rudi, iako životinje jesu neka vrsta ljubimaca – ne koriste se u proizvodnji niti se uzgajaju zbog govedine i mleka. “Ove devojke žive život u prirodi.”
Svaku sesiju nadgleda dvoje ljudi: terapeut, uglavnom Suzan Valers, koji može da prati ponašanje životinja kako bi se osigurala bezbedna i pozitivna interakcija životinja i ljudi, i još jedna osoba koja vodi računa o drugim životinjama na pašnjaku.
Nijedno od njih nije po struci psiholog, u čemu na neki način i jeste poenta: “Kroz šta god da prolazite, ne morate da pričate o tome”, objašnjava Suzan. “Onda nije kao na psihoterapiji, zar ne?”
Cilj je, međutim, isti: da posetioci uspostave poverenje, empatiju i povezanost sa kravama i sopstvenim osećanjima. A baš kao i kada je reč o drugim vrstama psihoterapije, nema garancija da će ishod biti uspešan: “One nisu obučavane da legnu”, objašnjava Suzan.
Četvoro posetilaca – par iz Silicijumske doline i majka i ćerka iz Njujorka – nedavno je došlo da se grli sa kravama.
Kada je Suzan izvela na pašnjak 57-godišnju Karen Hadson i njenu 27-godišnju ćerku Džesiku Erkoli, prvo ih je posavetovala kako da priđu kravama, a potom im demonstrirala uspešnu metodu. “Obujmite telo” kako se krave ne bi osećale ugroženo. Priđite njihovim ramenima umesto bedrima.
“Poštujte njih i njihov svet i ono što one žele da rade i ono što žele da vam daju”, dodala je Suzan.
Budite smireni. “Što ste opušteniji, biće bolje i za vas i za njih”, pošto konji i krave osećaju ljudske emocije i reaguju na njih.
Kolin Klover (50), menadžer u kompaniji Fejsbuk, tokom jutarnje terapije prisetio se kako njegova verenica Aleksandrija Rivas (31) ima lepe uspomene na farmu koju je posećivala dok je studirala.
Grljenje sa 400 kilograma teškom životinjom ga je pomalo plašilo. Nervoza je popustila kada mu je Suzan objasnila na način koji mu je bio blizak i razumljiv: “Zamislite da se mazite sa svojim psom.”
Suzan i Rudi su potom pozvali posetioce da zajedno nahrane krave.
Dok su se spuštale na zemlju, životinje su im ponudile ono zbog čega su prešli toliki put: priliku za topao zagrljaj.
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?
Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?
Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.
U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.
“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.
Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.
ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?
Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.
“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?
“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.
U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.
© 2019 The New York Times
Tagovi
