Ovih dana svi pišu o Sretenju. Prvi srpski ustanak nije samo početak moderne srpske države. Po nekim svojim osobinama, to je jedinstveni događaj u evropskoj istoriji. Skoro nikada malim narodima nije uspevalo da se sami oslobode od vlasti neke velike sile. Holanđani su bili svetska finansijska supersila kada su se oslobodili španske vlasti. Od stvarno malih evropskih naroda da se sami oslobode jarma velike sile pošlo je za rukom samo Srbima i Grcima. Pritom su Grci uživali veliku podršku cele Evrope.
Grci su, formalno gledano, dobili nezavisnost ranije od Srba, 1830. godine. Naruku im je išla povoljna međunarodna situacija i takozvana „helenofilija“, verovanje mnogih Evropljana da moraju da pomognu kolevku evropske civilizacije. Zato je najveći britanski pesnik tog vremena lord Bajron stradao boreći se za grčku slobodu, jer je tu borbu video kao nastavak antičke istorije. Srbima bi uspelo da se oslobode iz prvog pokušaja, da nije bilo Napoleonovog pohoda na Rusiju 1812. godine i povlačenja Rusa sa Balkana. Belgijanci su svoju nezavisnost od ne tako velike Holandije dobili 1830. godine, skoro bez ikakve borbe i uz trenutnu podršku velikih sila.
Da nije bilo neobične revolucije Haićana – jedinog uspešnog ustanka robova u istoriji – koji su 1804. godine proglasili nezavisnost, Prvi srpski ustanak bi imao svetsko prvenstvo.
Bilo je mnogo bojeva i ratova u kojim smo bili prvi i jedini i pre i posle Sretenja…
***
Iz prvog nastavka novog feljtona Predraga J. Markovića za Nedeljnik „U ČEMU SMO PRVI I JEDINSTVENI U SVETSKOJ ISTORIJI“. Prvi deo feljtona nosi naslov „Naši preci nisu umeli da se cenjkaju oko slobode“, a možete da ga pročitate u novom Nedeljniku koji je na kisocima od četvrtka 11. februara, ili u digitalnom izdanju dostupnom na Nstore.rs
Tagovi
