„Da nisam iz Srbije odavno bih bio dignut u nebesa“

Treći grend slem u godini, sedmi samo u poslednje tri sezone! Iako su mnogi u njegovim godinama uveliko u penziji ili u najmanju ruku ozbiljno razmišljaju o istoj, Novak Đoković iznova oduševljava tenisku planetu.

Kada ga je Karlos Alkaras savladao u ovogodišnjem finalu Vimbldona, mnogi su pomislili da je vreme da 36-godišnji teniser konačno prepusti štafetu mlađoj generaciji, ali ih je srpski teniser demantovao samo dva i po meseca kasnije, poslavši poruku talentovanoj mlađariji da nema nameru da napušta tron.

„Ljudi vole da pričaju, mnogo različitih mišljenja, ali nemam interesa da razmišjlam o tome ko će uzeti baklju, nova generacija ili kako god… Gledam da ja budem tu da osvajam najveće trofeje u ovom sportu, o tome brinem. Sjajno je da imam Alkaraza, Nadala, ali Alkaraz je sjajan momak i dobar za nadmetanje. Što više ljudi je uključeno u oblikovanje tenisa, to je bolje za nas. Ali, uvek mi je cilj, svake godine, da osvojim sve Grend slemove. Ostaje žal što nisam osvojio Vimbldon, ali bih potpisao da osvojim tri u godini. Nastaviću, osećam se dobro, imam dobro okruženje, Grend slemovi su uvek prioritet. Ne igram previše na drugim turnirima, ali gledam da budem na vrhunsku na Grend slemovima, to su emocije koje me motivišu, svakog dana. Ponekad pitam sebe šta mi ovo treba, koliko ću još ovako, imam ta pitanja u glavi, ali znam da sam još uvek tu i ne želim da napustim ovaj sport dok god sam na vrhunskom nivou“, rekao je Đoković na konferenciji.

Posle trijumfa u finalu US openaponovo će zasesti na čelo ATP liste, mada tvrdi da mu to već neko vreme nije prioritet.

„Nije mi to cilj u poslednjih nekoliko godina, otkad sam srušio sve rekorde za najduži niz na prvom mestu. Nije mi cilj da sam stalno na toj poziciji, ali ako dođe kao posledica rezultata i stavim sebe u dobru poziciju, zašto da ne? Sada mi predstoji Dejvis kup, pa ću videti šta ću igrati ili ne. Dosta poena branim, a sa druge strane Karlos nema tu mnogo da brani. Videćemo, ali verujte mi, ovo mi je najbitnije, završio sam ove godine šta sam hteo, ako završim kao prvi, biće bonus. Cilj mi je najveći da idemo na titulu sa reprezentacijom i onda sam sezonu završio“.

Možda mu borba za prvo mesto na ATP listi nije primarni cilj, ali za grend slemove i status najvećeg tenisera ikada i te kako jeste. Mnogi smatraju da zapravo već i jeste najveći u istoriji belog sporta, ali i jedan od najboljih sportista ikada.

„Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, ja sam zahvalan na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu. Zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava, a vi pišite ono što mislite“.

Njegov trener Goran Ivanišević izjavio je da će Đoković igrati i na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine.

„Interesantno je to u vezi sa OI, to mi je jedan cilj i nadam se do kraja karijere da će biti ostvaren. Svake četiri godine su, razmišljam, ako sad ne završavam karijeru, u Parizu su, ako ne završim, onda idemo do LA. Od mnogih faktora zavisi, mnogo od faktora u srcu i duši. Ako imam motivaciju da se probudim, pored toga što sam otac dvoje dece i činjenice da ih ostavljam na mesec i više dana, ako to ima smisla za mene i uži krug ljudi, onda ću nastaviti da igram. Podršku imam, ali koliko ću još igrati ne znam“.

Kako bilo, ne planira da skorije odlazi u penziju.

„Tenis je i dalje u dobrim rukama. Znate, igrači dolaze i odlaze. Ista sudbina čeka i mene. Konačno, jednog dana, napustiću tenis za 23-24 godine i doći će novi mladi igrači ha-ha-ha. Do tada, pretpostavljam da ćete me još gledati“.

Osvrnuo se Novak i na meč sa Danilom Medvedevim. Smatra srpski teniser da je meč prelomio u svoju korist trijumfom u taj-brejku drugog seta.

„Drugi set bio je ključan, mislim da nisam igrao duži set u karijeri. Verovatno je taj set Medvedev više zaslužio, ali sam uspeo da preokrenem stvari u taj-brejku. Laknulo mi je što sam osvojio drugi set. Medvedev je jedan od najboljih u tome da te natera da lopticu udarac još jednom. Ne sećam se da sam bio toliko umoran posle razmena kao u drugom setu“.

Ipak, vrlo lako je moglo da ode na drugu stranu. Medvedev je imao set loptu, priznao je i sam da je tada trebalo da odigra bekhend paralelu, a ne dijagonalu. Imao je Novak ogromnih problema tokom drugog seta, ali je na kraju uspeo da izbori taj-brejk. Tamo se već ne postavlja pitanje ko će ga dobiti.

„Onako najiskrenije ću odgovoriti šta ja mislim da je posredi – Bog i anđeli čuvari. U tim trenucima više ne osećam noge, ne osećam snagu, vrti mi se tlo pod nogama, nebo iznad glave. U tim trenucima, sa verom koju imam, nadam se da će se dogoditi ta božanska intervencija. Možda mi nećete verovati, ali to mi se mnogo puta desilo, da sam i sebe iznenadio kako je moguće da sam izdržao sve to. Ako veruješ da će ti Bog i viša sila pomoći, ja u to izuzetno verujem i ozbiljno shvatam. Mislim da je božansko bilo prisutno danas“.

Kako kaže, ne pamti kada je odigrao teži set od drugog u ovogodišnjem finalu US opena.

„U tim momentima samo po intuiciji se igra, 30 puta smo prebacili lopticu, više je ne vidim jasno, sve mi se muti pred očima. Teško je to opisati nekome ko ne vidi iz mog ugla i nije u mojoj koži, dođeš do krajnje istrpljenosti. Možda i najteži set u životu, pogotovo sa njim, zezaju se na lep način ga zovu hobotnica jer sve hvata, sve vraća, tera da odigraš još jedan udarac, da ga nadmudriš. Znao sam da se neće predati, protiv Alkarasa je odigrao fenomenalan meč, znao sam šta me očekuje. Nisam mislio da ćemo odigrati takav meč, to je presudilo pobednika, osvajanje drugog seta. Posle toga sam povratio snagu i bolje sam se onda osećao“.

Priznaje Đoković da mu je i ćerka Tara davala dodatnu energiju.

„Osetio sam olakšanje posle meč lopte, kad sam video da njegov forhend ide u mrežu. Iz poštovanja, želeo sam da brzo stignem do mreže, pozdravim se i razmenim nekoliko reči. Zatim sam poželeo da zagrlim ćerku, koja je bila u prvom redu. Nisam znao da će biti tu, video sam je kad sam izlazio na teren. Osmehnula mi se svaki put kad mi je bila potrebna ta nevina, dečja energija. Dobio sam je od nje. Moj san je bio da osvajan grend slem turnire dok me moja deca gledaju sa tribina i dovoljno su odrasla da mogu da znaju šta se dešava.“