“Da priznaš da si ugrožen znači da priznaš da si slab”: Mačizam i kovid-19, ili zašto žene manje oboljevaju od koronavirusa

Šestog oktobra, a to mu nije bio prvi put, Džozef R. Bajden Junior opisao je oklevanje predsednika Donalda Trampa da nosi maske kao „mačo“.

Tomi Laren, konzervativni voditelj na sajtu za striming vesti Fox Nation, uzvratio je da bi Bajden „mogao da nosi i torbicu sa tom maskom“.

To su bila dva verovatno najizravnija komentara u predsedničkoj trci koja su povezala stereotipe o „muškom“ imidžu sa merama opreza koje preporučuju zdravstveni stručnjaci ne bi li se sprečila infekcija smrtonosnim koronavirusom.

Eksperti koji proučavaju maskulinitet i javno zdravlje kažu da je percepcija o tome da su bezbednosne mere „ženskaste“ već dovela do katastrofalnih posledica. Virus je zarazio više muškaraca nego žena, a mnogo je veći broj i smrtnih slučajeva.

Stručnjaci kažu da su se zdravstvene prakse sudarile sa društvenim zahtevima da muškarci istaknu svoju muškost: da pokažu snagu umesto slabosti, da rizikuju, da sakriju strah, da se prave da drže sve pod kontrolom.

Studije pokazuju da muškarci manje od žena nose i sigurnosne pojaseve. Manje se vakcinišu od gripa. Veća je verovatnoća da će prekoračiti brzinu ili voziti pijani. Neće ni ići kod lekara.

U Galupovom istraživanju o kovidu-19 navodi se i da su Amerikanke mnogo pažljivije i da preduzimaju više mera od Amerikanaca da se zaštite od infekcije. Neka druga istraživanja kažu da su muškarci dali mnogo veće ocene Trampu nego žene kada ih pitaju kako predsednik rukovodi zdravstvenom krizom.

„Da priznaš da si ugrožen znači da priznaš da si slab. Zato moraš da se ponašaš drugačije“, kaže Piter Glik, profesor društvenih nauka na Univerzitetu Lorens u Viskonsinu. Ako nosiš masku, kao da šalješ poruku „Plašim se da ću zakačiti ovu bolest“.

Tramp odbija da radi bilo šta što može da se pročita kao slabost. Njegovo ponašanje i komentari nakon odlaska u bolnicu, dok su svi u njegovom okruženju bili zaraženi, takođe su pokazali koliko se Bela kuća nije pridržavala saveta najvećih stručnjaka u zemlji.

Ali i mnogi Amerikanci koji se ugledaju na Trampa počinju da se ponašaju kao on.

To nije novi problem za one koji poznaju poteškoće komunikacije iz oblasti zdravstva. Stejsi Hast, asistentkinja na predmetu komunikacija na Univerzitetu Vašington Stejt, kaže da kampanje prevencije seksualnih napada često pokušavaju da se dodvore maskulinim idealima, porukama poput onih „tako se ne ponaša pravi muškarac“. Stvar se komplikuje kada treba dopreti do onih koji se snažno identifikuju sa tradicionalnim maskulinim karakteristikama. Primera radi, što se više neko identifikuje sa „muškim osobinama“, to je manja verovatnoća da će nositi kondom tokom seksa, objašnjava ona.

Bajden, koji je propagirao nošenje maski i povinovao se preporukama o fizičkom distanciranju, kritikovao je Trampa zbog neopreznosti. U maju je nazvao predsednika „lažnim muškarcem“ kada je ovaj odbijao da nosi masku, i objasnio da nošenje maske šalje poruku o liderstvu, a ne o slabosti.

Tramp se rugao Bajdenu što nosi masku, a posebno je teatralno uklonio masku dok je stajao na balkonu Bele kuće odmah po povratku iz Nacionalnog vojnomedicinskog centra Volter Rid, 5. oktobra. Nastavio je i da održava mitinge i političke skupove na kojima se ne poštuju preporuke o distanciranju.

Tereza Veskjo, profesorka psihologije i studija žene, roda i seksualnosti na Univerzitetu Pensilvanija Stejt, kaže da se Tramp često „takmiči u muškosti“, bilo kao predsednik, bilo kao kandidat.

On je nipodaštavao svoje muške rivale – redovno je Majkla Blumberga, bivšeg gradonačelnika Njujorka, nazivao „Mini Majk“ – a 2016. je, tokom izbora u Republikanskoj partiji, govorio o veličini svog penisa, nakon što ga je napao senator Marko Rubio sa Floride.

Republikanci su uspešno sebe predstavili kao partiju za muškarce koji ozbiljno shvataju svoju muškost. U istraživanju koje je obavila sa diplomcem Natanijelom Šermerhornom, profesorka Veskjo ustanovila je da je stepen do kojeg neko ispoljava tradicionalne maskuline ideale – uključujući i žene koje cene tradicionalno maskuline muškarce – tesno povezan sa identifikacijom nekoga kao republikanca.

Predsednik je mogao da taj svoj autoritet iskoristi da promeni percepciju o merama opreznosti kod ljudi koji ga podržavaju, opominje profesor Glik.

„To bi sigurno pomoglo“, kaže on.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. novembra

Digitalno izdanje i pretplata dostupni su na nstore.rs