Jedna od zabluda koja se odnosi na Tita, a koje se veoma često ponavljaju, je takođe vezana za pitanje percepcije Jugoslavije. Tako se u pokušaju da se pokaže kako su Srbi imali negativan tretman u Jugoslaviji, često govori o tome da Josip Broz Tito nije posetio Jasenovac. Time oni koji tu zabludu plasiraju žele da pokažu da je Tito zanemarivao srpske žrtve.
„Nakon velikog stradanja u Drugom svetskom ratu, narodi koji su činili Jugoslaviju su i pored nekih zverstava koja su se dogodila, odlučili da pokušaju iz početka. Za to je bilo potrebno istaći ideju bratstva i jedinstva i oslobodilački karakter Drugog svetskog rata. Shodno tome, najpre se pristupa obeležavanju bojišta i organizovanoj javnoj memorijalizaciji ratnika. Tako su izgledale posleratne godine i tek onda kada i u ostatku Evrope počinju da se obeležavaju stratišta nedužnih. Čekalo se jer je bilo psihološki neophodno da se savlada jedna takva trauma. Prvo da se sazna šta se zapravo događalo u logorima, a zatim i da se trauma prevlada. Da je Tito imao bilo šta protiv, u tom trenutku kada je bio najjači, ne bi dozvolio da se bilo šta radi. Država je memorijalizovala Jasenovac, država ga je i podigla i ta prva postavka je bila odlična“, objasnio je istoričar Dejan Ristić za Nedeljnik.
On u knjizi „Zablude srpske istorije“ precizno piše kada je Tito bio u Jasenovcu.
Prema beleškama istaknutog jugoslovenskog funkcionera Dušana Dragosavca, Tito se u Jasenovcu prvi put našao 1945, dok na tom mestu nije bilo ničega osim ruševina čije je raščišćavanje trajalo, i tom prilikom je u njegovom društvu bio Ivan Stevo Krajačić. Drugi put je Tito u Jasenovcu bio između 10. i 11. kongresa SKJ (1974-1978), kada su sa njim logor posetili Kardelj, Miloš Minić i Dragosavac.
Priču o istorijskim zabludama među Srbima pročitajte u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika.
Tagovi
