Toksini iz vazduha škode nam na mnogo načina. Pored dobro poznate povezanosti sa rakom pluća i srčanim bolestima, naučnici sada pronalaze nove dodirne tačke sa poremećajima poput dijabetesa i Alchajmerove bolesti.
Još uvek nije do kraja poznato na koji način zagađenost vazduha do toga dovodi. Naučnici takođe pokušavaju da otkriju kako su neki ljudi stekli otpornost.
Neki istraživači tvrde da se odgovori na ova pitanja nalaze u našoj evolutivnoj prošlosti. Naši preci su se takođe borili sa toksinima iz vazduha, navode Bendžamin Trambl sa Univerziteta u Arizoni i Kejleb Finč sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji.
Oni dodaju da su preci razvili otpornost na ove zagađivače, te da nam danas ta adaptacija pruža zaštitu, doduše ograničenog raspona, od otrova u vazduhu. Neke genetske adaptacije, sa druge strane, dovele su do toga da smo podložniji bolestima.
Pre oko sedam miliona godina, u Africi su se intenzivirale suše. U savane bi periodično stizale snažne peščane oluje iz Sahare.
“Kada se podigne prašina, nastaju problemi sa plućima”, navodi dr Finč.
Pluća prvih ljudi takođe su bila iritirana polenom i česticama fekalnih materija koje su proizvodile životinje.
Dr Finč i dr Trambl zagovaraju stav da bi naučnici trebalo da uzmu u obzir mogućnost da su ove okolnosti promenile našu biologiju.
Jedno shvatanje gena je da su značajno evoluirali otkada su se naši preci iselili iz šuma.
Jedan od njih je MARCO koji služi kao šema za proizvodnju molekularne kuke koju koriste ćelije imunosistema u našim plućima. Ti molekuli raščišćavaju bakterije i čestice.
Udisanje prašnjavog vazduha dovelo je do evolucije ovog gena kod naših predaka koji su lutali savanama. Tako kaže hipoteza dr Finča i dr Tambla.
Kasnije su naši preci ovladali vatrom. Dim je stvorio novi evolutivni pritisak, veruju dr Finč i dr Tambl. Došlo je evolucije enzima jetre, na primer, kako bismo mogli da se oslobodimo toksina koji iz pluća putuju kroz krvotok.
Geri Perdu sa Univerziteta u Pensilvaniji i njegove kolege pronašli su dokaze da je dim podstakao evoluciju još jednog gena – AHR. Ovaj gen stvara proteine. Kada se toksini zalepe za protein, ćelije oslobađaju enzime koji neutrališu otrov. Ipak, fragmenti koji ostaju iza toga mogu dovesti do oštećenja tkiva.
Dr Perdu veruje da je kod ljudi razvijen slabiji AHR odgovor kao kompromis kako bi se minimizovala šteta koju nam nanose toksini iz vazduha, ali uz što manje sporednih efekata.
Istraživači su otkrili i da gen ApoE4 povećava rizik od demencije pri izloženosti zagađenom vazduhu. Ova istraživanja, međutim, odnose se na industrijalizovane zemlje.
Kada su istraživači posmatrali društva poput poljoprivrednika u siromašnim selima u Gani ili šumara u Boliviji, ApoE4 imao je drugačiji efekat.
U ovim društvima su veliki uzročnik smrti infektivne bolesti. Na takvim mestima, ApoE4 povećava šanse da ljudi dožive odraslo doba i imaju decu.
Prirodna selekcija možda je davala prednost ApoE4 stotinama hiljada godina, ali taj gen i drugi slični njemu možda su imali štetne sporedne efekte koji su bili nevidljivi sve do ovog čađavog, zadimljenog modernog doba.
Piše Karl Cimer
© 2019 The New York Times
Tagovi
Domaćin
Pod hitno zabraniti u svim mestima u Srbiji ( a ne samo obraćati pažnju na BG), samostalnu gradnju individualnih kotlarnica u kućama i dovesti problem grejanje u red. Potrebno je da svi koji žele parno grejanje u privatnim kućama podnesu zahtev stručnihm organima opština kojima pripadaju i da im one odobre projekat i vrstu ogreva. To je veliki problem u Srbiji a ne automobili. Kod mene na selu skoro da i nema saobraćaja ali je vazduh gori nego u sred Beograda. Zimi je nepodnošljivo živeti u manjim mestima od 1000 do 1oooo stanovnika zbog velike zagađenosti vazduha prouzrokovano zbog loženja svega i svačega. Gasifikacija je možda spas ali ako bi bila finansijki povoljna. Ljudi masovno beže iz sela i manjih sredina baš zbog problema sa grejanjem!!!