U trenutku kada Darko Pančev uzme zalet u petoj seriji i iako šutne najlošije od svih Zvezdinih izvođača, uspe da matira Olmetu, sve druge stvari postaju sporedne. I planovi. I izolacije. I decenijske nesreće. I ratovi. I prošlost. I budućnost.
Istina je da Zvezda, da nije bilo tog osećaja bespomoćnosti i da se rastanak nije tako približio, do te titule možda ne bi ni došla. Možda bi, verujući u sliku koju je o sebi gradila, poput zemlje čija je poslednja nada bila, samo iskopnila čekajući sledeću priliku.
Zato je od „sledeće“ bila važnija „poslednja“.
Novinar Gardijana Džonatan Vilson za Nedeljnik kaže da sledeće, čak i da nije bilo rata, ne bi bilo na način na koji u to veruju navijači Crvene zvezde.
„Naravno da je rat doneo razaranja i da je finansijski i na svaki drugi način uništio srpski i jugoslovenski fudbal. Moguće je da bi Zvezda ili Partizan, ili drugi jugoslovenski klubovi, bili pristojni. Setimo se 1999. godine i Dinama iz Kijeva, koji je stigao do polufinala sa Bajernom i trebalo je da ga izbaci. Ali ne verujem da bi razlika danas bila velika. Jednostavno je ekonomija tako postavljena, i ne omogućava različit scenario.“
Zvezda je bila upravo to – drugačiji scenario u koji su ljudi verovali. Tim koji je rušio sva uverenja. Bila je Milan Grashopersu, Rendžersu, Drezdenu i Bajernu i bila je Zvezda Marselju.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 27. maja
Svi čitaoci na poklon dobijaju Mond diplomatik na srpskom jeziku
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
