I sad bi mogao neko da kaže onu čuvenu rečenicu iz autobusa „e sad ste baš našli…“, namenjenu starim ljudima, svima njima što nerviraju jer idu svuda i uvek baš kad ne bi trebalo – i kod lekara, i na kasi su u prodavnici, i u pošti, i sad se o njima, evo, piše i u ovom tekstu, a „oni su krivi za sve što nam se desilo i oni glasaju…“. Ali eto baš sad, jer će i ovi što sad gunđaju doživeti istu sudbinu da im neko gunđa kad budu ostarili. A to i nije najgore što trpe stari ljudi. Jer kako god – kad si star u Srbiji – ne valja(š). Jer „sve je lako kad si mlad“, i „bolje biti pijan nego star“ i „kad ostariš, niko ne kuca na tvoja vrata“… Jer je čak i u pesmama starost predstavljana kao nešto grozno. I to plaši.
Umetnica Marina Abramović puni 75 godina i priznaje da svaki dan razmišlja o umiranju. Ali kaže i da joj je seks veoma važan, da je posle menopauze postao još bolji, „jer ne moraš da brineš o neželjenoj trudnoći“ i da sada ima dečka koji je mlađi od nje 21 godinu. Ali to je ona – koja odavno ne živi u Srbiji gde njene generacije verovatno mnogo više razmišljaju da li su sakupili novac za sahranu i spomenik, imaju li za lekove, pijacu, ako su srećni – ostane neki dinar za unuke, možda i za banju.
Ne mora starost da bude loša, ono „kraj života“ i „smrt“. Ali ponekad ljudi i odlazak u penziju doživljavaju kao smrt, napisao je profesor Boris Begović u eseju objavljenom u prošlom broju Nedeljnika koji je izazvao pažnju i komentare. U mladosti, ne razmišljaš o penziji, piše. „Hvata te, ponekad, strah od smrti, one rane, da nećeš uspeti da poživiš, da postigneš nešto, da postaneš ‘neko’. Sa godinama, strah od rane smrti, sasvim očekivano, mine. Misli ti zaokuplja ona neminovna.“
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 7. oktobra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
