Nekadašnji reprezentativni Željko Rebreča govorio je o problematici srpske košarke i situaciji u koju bi moglo da se dođe kroz nekoliko godina ukoliko se nešto ne promeni.
Iako se mesecima unazad svi dive umeću i učinku Nikole Jokića, Rebrača smatra da nema mnogo igrača u ovom trenutku koji nagoveštavaju da će dostići domete zvezde Denvera i NBA lige.
„Iskreno, trenutno ne vidim nešto na vrhunskom nivou. Zadnji su Bogdan Bogdanović i Nikola Jokić. Potrebno je mnogo odricanja i mnogo rada. Uvek kažem da je Duško Vujošević imao najbolji sistem rada s klincima. Radio je s njima individualno i onda ih kao mlade igrače gurao u vatru. Sada u klubovima ima mnogo stranaca, pre svega na pozicijama jedan i četiri. Kad pogledamo reprezentaciju Srbije, posle Vasilija Micića i Miloša Teodosića nemamo nekoga ko može da igra na tom nivou na toj poziciji. Ne kažem da se to neće promeniti, ali moramo da radimo. Timski trening nije dovoljan, mora da se radi samostalno“, rekao je Rebrača, a prenose Nezavisne novine.
Kako je istakao ključ je u sistemu rada i razmišljanju, ne samo klupskih čelnika i trenera, već i mladih igrača i njihovih roditelja.
„Od generacije 2000. pa naovamo mentalni sklop se promenio. Ne kažem da nema potencijala, ali moraš da voliš košarku i mnogo da radiš. Svi bi neku prečicu. Menadžeri prave medveđe usluge igračima, stvara se pogrešna slika. Znam da se sada sve vrti oko para. Roditelji često pokušavaju kroz decu da izađu iz krize, koja postaju stresirana. To su sve neke prepreke i to pokušavam da objasnim deci u „Akademiji“. Razumem da, ako neko teže živi, donosi odluke na brzinu“, rekao je Rebrača.
„Novac u suštini treba da bude posledica napornog rada, a ne uzrok. Moraš da budeš gladan košarke i uspeha. Ako je tako, materijalna strana će doći. To je normalna posledica. Kroz sve to smo mi prošli i to želim da usadim klincima.
Stasavanje mladog igrača je dugotrajan proces. Neophodno je prvo uočiti njihov talenat, a potom raditi na daljem usavršavanju.
„Klince je potrebno prepoznati. Neko može biti trenutno talentovan, ali to ne znači da će sutra biti vrhunski košarkaš. Ima neko ko čuči u ćošku i kome treba naći dugme da ga upališ, a koji može da bude vrhunski igrač, kao, na primer, Jokić. Ko je očekivao od njega da bude vrhunski? Na kraju je uspeo“, rekao je Rebrača.
„Možemo da se pravimo pametni da smo to očekivali, ali nismo. Takva situacija pokazuje drugim klincima, koji imaju višak kilograma, da mogu da uspeju i da ne moraš da budeš atleta i da skačeš nebu pod oblake da bi bio odličan igrač. Ali, moraš da se trudiš i radiš. Ove generacije su mnogo lenje. Socijalne mreže i igrice im uzimaju puno vremena. Naše generacije su stalno bile vani, igrali smo se, a sad je većina za računarima. Ni u školi više nije kao pre. Sad kad klinci dođu da treniraju, prvo je potrebno naučiti ih kako da trče, da poprave motoriku“, zaključio je Rebrača.
Osvrnuo se Rebrača na sjajne igre Nikole Jokića. Najbolji je trenutno najbolji centar NBA lige
„On je već na tom gornjem nivou kao što su bili Dražen Petrović, Arvidas Sabonis, Toni Kukoč… Igra specifičnu košarku, totalno nešto novo u košarkaškom svetu. Ima veliku košarkašku inteligenciju, stvari vidi pre nego drugi. On vidi teren totalno drugačije nego što smo mi ikad videli. Upao je u sistem gde može to da sprovede. On ima slobodu u glavi i ne razmišlja o greškama koje će napraviti. Greške su sastavni deo igre i treba ih iskoristiti da budeš što bolji. Njemu je utakmica igra. Uživa u tome i to se vidi. Oduševljen sam njegovim igrama. Malo je igrača za koje ćeš reći: „Daću 200 dolara da idem da ga gledam“. On je takav, idem da gledam zato što znam da će napraviti nekoliko poteza koji će me oduševiti. Malo je takvih, možda Luka Dončić, Lebron Džejms i još nekoliko igrača koje bi išao da gledaš.
Rebrača je prokomentarisao i budućnost reprezentacije pod palicom selektora Igora Kokoškova.
„Dobra stvar je što je Kokoškov preuzeo tim jer razume razmišljanje sadašnjih momaka. Većina su u NBA ligi i razmišljaju na takav način. Nema više pravila iz devedesetih. Svi imaju ogromene ugovore. Sve strane se moraju prilagoditi, ali ne nauštrb priprema i rezultata. Imamo mogućnost da na nekom takmičenju dođemo do zlata, ali moramo i da rešimo problem šta ćemo kad odu neki igrači. Ako nešto ne uradimo, možemo da imamo potencijalni problem. Moramo da razmišljamo malo dalje, a ne samo šta će biti za godinu-dve“, rekao je Rebrača.
Govorio je bivši reprezentativac i momentima iz karijere.
„Nemam za čim mnogo da žalim. Možda je sve moglo biti malo drugačije da sam otišao ranije u NBA, ali tada se nije moglo tako lako. Možda, eto, žalim samo za NBA prstenom. Te 2004. trejdovan sam iz Detroita, falilo mi je nekoliko meseci da osvojim prsten. Bio sam deo tima dve i po godine, ali njima je trebao Rašid Volas i toga sam svestan. Ja u Atlantu, on u Detroit…“, rekao je Rebrača.
Tagovi
