Od sporadičnih do krvavih napada, Organizacija Islamske države (OID) dokazuje da i dalje postoji uprkos porazu koji je 2019. godine pretrpela od široke međunarodne koalicije. Koristeći teške ekonomske prilike, političke krize ili lokalne sukobe koji već postoje, ona poput stoglave hidre doprinosi tome da džihadizam postane značajan činilac na većem broju tačaka širom planete.
Trećeg januara, Organizacija Islamske države (OID) ‒ često nazivana akronimom „Daeš” ‒ preuzela je odgovornost za napad koji se dogodio u Kermanu, na jugoistoku Irana (sto tri žrtve), tokom ceremonije posvećene Kasemu Soleimaniju. Ovaj iranski general, zapovednik Al-Kuds snaga Revolucionarne garde, ubijen je u januaru 2020. godine pomoću američke bespilotne letelice. On je bio zadužen za spoljne operacije Islamske Republike u Siriji i Iraku, gde se borio protiv oružanih sunitskih grupa uz trupe predsednika Bašara Al-Asada i iračke šiitske milicije. Na svojim Telegram kanalima, OID je precizirala da je ova akcija ‒ četvrta u Iranu od 2017. godine ‒ izvedena usred „velikog okupljanja otpadnika” ‒ što znači šiita ‒ i „kao podrška muslimanima, posebno u Palestini”.
Organizacija je ovim saopštenjem nameravala da svoje delovanje stavi u kontekst masakra nad palestinskim stanovništvom u pojasu Gaze, iako smatra da ova situacija nije jedinstvena i da je samo jedna od mnogobrojnih „rana” – kako su je nazvali – muslimanskog sveta. Međutim, slogan ove kampanje nasilja protiv šiita ‒ „I ubijajte ih gde god ih nađete” – podseća da je ISIL od samog početka favorizovao borbu protiv „otpadnika” umesto protiv „sionskog entiteta”, uobičajenog izraza koji se koristi kako bi se izbeglo imenovanje ili priznavanje Izraela.
Nakon pada „kalifata”, 2019. godine, koji je bio proglašen tokom leta 2014. godine, ta organizacija se transformisala u mrežu čiji su pobunjenički centri uživali veliku autonomiju. Tokom pet godina rata, organizacija Daeš je poražena od strane vojne koalicije sastavljene od četrnaest zemalja, i Sirijskih demokratskih snaga (SDS) ‒ odbrambenog saveza protiv džihadista u Siriji koji čine Arapi, Kurdi i Sirijci ‒ a ne treba zaboraviti ni diskretno, ali efikasno učešće Irana. Međutim, ovaj neuspeh nije umanjio sposobnost Daeša da pruža otpor ili da nanosi štetu. Geopolitička nestabilnost, posebno na Bliskom istoku, klimatske promene, nesigurnost u snabdevanju hranom, pandemije, lokalne krize, uz nesposobnost pojedinih država i u mnogim slučajevima zloupotrebe njihovih snaga bezbednosti, takođe pomažu u njenom širenju i otporu.
Kada je Abu Al-Husein Al-Huseini Al-Kurejši ubijen 3. avgusta 2023. godine u sukobu sa sirijskim pobunjenicima iz Hajat Tahrir Al-Khama u regionu Idlib, organizacija je odmah imenovala Abu Hafs Al-Hašemi Al-Kurejšija kao šestog lidera i petog „kalifa”. Ovo prezime se odnosi na Kurejš, pleme iz Meke iz kojeg potiče prorok Muhamed.
Iako je pretnja koju predstavlja OID manje prisutna u medijima, ona nije nestala. U decembru, u devet gradova, uključujući Istanbul i Ankaru, turske snage bezbednosti i obaveštajne službe su uhapsile trideset dve osobe osumnjičene da pripadaju toj organizaciji i pripremaju napade na sinagoge, crkve i ambasadu Iraka. U Siriji, grupe džihadista su se sklonile u Badiju, veliki pustinjski region u središtu zemlje. Iz ovog utočišta, koristeći motocikle ili pikap vozila opremljena teškim mitraljezima, redovno izvode brze napade protiv beduinskih plemena. U proleće 2023. godine, kako bi se domogli njihovog prinosa, ubili su više od stotinu pedeset sakupljača pustinjskih tartufa, gljiva koje su veoma tražene zbog svog ukusa i tržišne vrednosti. Često nazivani takfirima („otpadnicima”) od strane mnogih muslimana koji se bore protiv njih, ovi džihadisti se na isti način odnose i prema pastirima, kradući njihova stada.
Armija Al-Asadovog režima nije pošteđena redovnih napada. Naime, OID je izvela dvadeset i četiri ofanzive protiv FDS/SDS-a u provincijama Deir Ez-Zor, Hasake, Rakka i Alep. Džihadisti su takođe odgovorni za brojne pokušaje bekstva zatvorenika koji potiču iz njihovih redova. Mnogi od njih su strani državljani koje zemlje iz kojih dolaze odbijaju da ponovo prime.
Takođe se primećuje povratak te organizacije u Irak. Unesrećena američkom invazijom 2003. godine, ova zemlja se suočava s institucionalnom nestabilnošću i stalnim etničkim i verskim napetostima. Šiitski odredi, od kojih su neki podržani i obučavani od strane iranskih Pasderana (Korpus Čuvara Revolucije, prim. prev), imaju svoje sopstvene ciljeve. Dve velike kurdske političke partije u Autonomnoj Vladi Regionalne Kurdistanske oblasti (GRK), Demokratska partija Kurdistana (PDK) i (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
