Kandidati za demokratsku nominaciju za američke predsedničke izbore makar jednom su u sebi rekli: „samo da mi prođe utorak“. I to ne bilo kakav utorak, nego onaj „super utorak“. To je dan kada će u 14 saveznih država biti organizovano glasanje demokrata za predstavnika američkih demokrata na predsedničkim izborima, za onoga koji će se suprotstaviti Donaldu Trampu.
Dakle, ovaj utorak može biti prelomna tačka u dugom procesu trke za predsedničkog kandidata.
Kada? 3. marta.
Gde? U Kaliforniji, Juti, Koloradu, Oklahomi, Teksasu, Minesoti, Arkanzasu, Tenesiju, Alabami, Severnoj Karolini, Virdžiniji, Masačusetsu, Vermontu i Mejnu, kao i na američkoj teritoriji Američka Samoa.
Za šta? Za gotovo trećinu ukupnog broja glasova koji su na raspolaganju.
Glasaće se za 1.357 od 3.979 delegata, što predstavlja 34 odsto ukupno broja predstavnika koji će birati kandidata stranke.
U februaru je do sada izabrana oko pet odsto delegata, a „super utorak“ je važan jer će po završetku glasanja biti raspoređeno oko 40 odsto glasova i rezultati, preciznije rečeno nečija potencijalno velika prednost, mogli bi već sada da utiču na krajnji rezultat glasanja.
Posle nekoliko odustajanja uoči utorka, u trci za demokratske glasove naći će se Berni Sanders, Džo Bajden, Majkl Blumberg, Elizabet Voren i Talsi Gabard.
Prema do sada objavljenim rezultatima, posle glasanja u Ajovi, Nju Hempširu, Nevadi i Južnoj Karolini, Sanders je u vođstvu sa najmanje 58 delegata, a iza njega je Bajden sa najmanje 50, za njim Butidžidž sa 26, a iza njega su Voren sa 8 i Klobučar sa 7.
Međutim, dvoje kandidata iz trenutnih top 5 odlučili su da se povuku iz kampanje.
U kampanji i glasanju više neće učestvovati Pit Butidžidž, Ejmi Klobučar i Beto O’Rurk. Svi oni su odlučili da svoju podršku pruže Džou Bajdenu koji na krilima njihove podrške i ubedljive pobede u Južnoj Karolini može da napravi važan korak ka tome da nakon „super utorka“ svrgne Bernija Sandersa sa mesta blagog favorita za demokratsku nominaciju.
Mediji pišu o tome da povlačenje iz kampanje spomenutih kandidata nije došlo spontano, već je deo šireg plana i „skrivene ruke“ Baraka Obame.
Bivši američki predsednik otvoreno je podržao Bajdena.
Sanders je ostvario pobede u Ajovi i Nju Hempširu, tesno je izgubio u Nevadi, a očekuje se i da bi u saveznoj državi sa najvećim brojem delegata mogao da odnese pobedu. Reč je o Kaliforniji.
Pobeda u Kaliforniji i jeste deo Sandersove strategije, koja podrazumeva da iskusni levičar iz Vermonta u ranoj fazi glasanja dođe do osetnije prednosti. On veruje da bi pobedu još mogao da ostvari i u svom Vermontu, ali i u Masačusetsu, čime bi direktno porazio Elizabet Voren u njenoj saveznoj državi.
Bajdenov cilj je da ostvari pobedu u Teksasu, drugoj najvećoj saveznoj državi po broju delegata (Kalifornija ima 415, a Teksas 228). Pored Teksasa popularni „ujka Džo“ bi mogao da računa i na veliki broj glasova u državama u kojima su popularni Butidžiž, Klobučar i O’Rurk.
Treći kandidat predstavlja potpunu nepoznanicu. Bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, milijarder koji se uključio u kampanju kao kandidat Demokratske partije iako je ranije bio predstavnik Republikanaca, po prvi put se pojavljuje kao opcija za glasanje.
On je propustio februarske „primarne izbore“, usmerivši energiju, a pre svega novac (procenjeno je na oko 500 miliona dolara), na veliki broj reklama koje su bile usmerene pre svega protiv Donalda Trampa. Blumberg je svestan da bi usmeravanje na jednu ili dve savezne države bilo pogrešno pa je usmerio sve svoje snage na velike savezne države poslavši jasne poruke.
Blumberg je uvideo da je jedan od glavnih kriterijuma birača pitanje koji bi kandidat na kraju mogao da pobedi Donalda Trampa, a aktuleni predsednik Amerike nije čak ni bogatiji od Blumberga, što uvek predstavlja važan argument u odnosu na druge protivkandidate.
Sa druge strane, kao važan kriterijum ističe se i jedinstvo čitave Amerike i američke demokratske stranke kome teži Džo Bajden (makar tako kaže), dok Sandersa pojedini smatraju previše radikalnim kandidatom koji bi mogao da polarizuje i svoju partiju, a kamoli čitavu državu.
Rezultati izbora prikupljeni nakon glasanja tokom „super utorka“, biće objavljeni u nekim državama istog dana, a u nekim drugim državama sutradan, u zavisnosti od toga da li se određena savezna država nalazi na istočnoj ili zapadnoj obali.
Otkud utorak i otkud baš „super utorak“?
Utorak je oduvek bio dan rezervisan za glasanje u Sjedinjenim Američkim Državama. Amerika je bila agrarno društvo, kako to objašnjava Njujork tajms, i tačno se znalo šta se kog dana radi.
Nedelja je bila rezervisana za odmor, a sreda za pijacu.
Dakle tim danima nije bilo moguće organizovati glasanje, ali ni ponedeljkom ni četvrtkom jer je za dolazak na glasanje često bilo potrebno putovati jedan dan do najbližeg velikog grada.
Dakle između utorka, petka i subote, Amerikanci su se odlučili za utorak.
„Super utorak“ je ipak nastao iz praktičnih razloga.
Kada je 1980. godine trebalo brzo podići rejting Džimiju Karteru koji je loše prošao u Nju Hampširu, njegovi stratezi su predložili i preko svojih senatora uspeli da izdejstvuju da se glasanje u tri države održi iste nedelje. Tako se istog dana glasalo u Džordžiji, Alabami i Floridi.
Četiri godine kasnije, 13. marta, glasalo se u devet saveznih država. Od tadašnjih 511 delegata došli smo do današnjih 1.357.
Ovaj utorak mogao bi da bude dan koji će promeniti sve. Ili da promeni ove stranačke izbore, ako iskorači Bajden; ili, u slučaju da „super utorkom“ dominira Berni Sanders, mogao bi da promeni američku Demokratsku stranku, Ameriku, svet…
Što bi se reklo u jedoj pesmi: „Prolazi još jedan utorak, sve ide, znam, moram biti jak…“
Tagovi
