Nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu biće obeležen danas na Starom sajmištu.
Biće održana i centralna manifestacija obeležavanja Dana Muzeja žrtava genocida u Narodnoj biblioteci Srbije. Predvodiće je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, a prisustvovaće joj veliki broj visokih državnih zvaničnika, direktora nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih ustanova kulture, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, ambasadori, gradonačelnici i predsednici opština, istaknuti stručnjaci i stvaraoci, prenosi N1.
Direktor Muzeja Dejan Ristić rekao je za RTS da ta institucija svakodnevno radi na identifikaciji žrtava iz Drugog svetskog rata. Važno je žrtvama vratiti identitet, to je najtužniji spisak u našem narodu, ali nikada nećemo moći da identifikujemo apsolutno sve žrtve, istakao je Ristić.
On je dodao da će po prvi put Dan muzeja žrtava genocida ove godine biti obeležen na teritoriji ne samo čitave bivše Jugoslavije, već i u brojnim evropskim zemljama, poput Holandije, Norveške, Francuske i drugih država.
Prema njegovim rečima, svi zajedno obeležimo uspomenu na sopstvene žrtve Drugog svetskog rata, a pre svega na Srbe postradale usled posledica genocida koji je nad njima počinila Hrvatska država u Drugom svetskom ratu.
Prvi put Srbi će dan sećanja na žrtve genocida obeležiti širom bivše Jugoslavije. Vence će položiti na Sajmištu, u Jajincima, Kragujevcu, Kraljevu i Donjoj gradini i biće služene liturgije.
„Svake godine 22. aprila, Sveta arhijerejska liturgija se služi upravo u Mlaki, u jednom od podlogora Jasenovca. Više hiljada naših sunarodnika je već u Jasenovcu i u Mlaki, i pripremaju se za učešće u liturgiji“, napomenuo je Ristić.
Ristić je istakao da Muzej žrtava genocida vrši identifikaciju žrtava Drugog svetskog rata i da u ovom trenutku u onlajn bazi koja se nalazi na internet prezentaciji Muzeja, identifikovano je i predstavljeno više od 670 hiljada ljudi koji su stradali u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.
Procenjeni broj je, kako kaže, neuporedivo veći od toga.
„Mi svakodnevno vršimo identifikaciju i svakodnevno unosimo nove podatke. To je najtužniji spisak u našem narodu. Zato što svaki put kada unesete podatke u tu bazu, vi identifikujete novu žrtvu i svesni ste toga da je taj posao onaj koji će trajati godinama, još i sa druge strane svesni ste da će taj spisak samo rasti i on će rasti do određenog broja do koga nauka u ovom trenutku može da dođe. Nikada nećemo moći da identifikujemo apsolutno sve žrtve“, objasnio je Ristić.
Napomenuo je da je Jasenovac bio najveći koncentracioni logor na teritoriji Balkana, odnosno to je bio sistem koncentracionih logora smrti Nezavisne Države Hrvatske sa epicentrom u Jasenovcu.
„Genocid nad Srbima dogodio se i sproveden je na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, od kraja aprila 1941. pa do početka maja 1945. Njegov stvarni i simbolički epicentar bio je Jasenovac“, kaže Ristić.
Dodaje da se Jasenovac smatra u svetskoj istoriografiji, ne samo u našoj, za najbrutalnije gubilište u periodu Drugog svetskog rata u čitavoj Evropi.
„On se izdvaja, nažalost, po brutalnosti, po masovnosti, po načinima mučenja žrtava. Suština nije bila samo u tome likvidirati pripadnike srpskog, jevrejskog, romskog naroda i sve one koji su se suprotstavljali režimu NDH, već je suština bila mučiti što je duže bilo moguće, a onda ih još brutalnije pogubiti. I to je ono po čemu je Jasenovac apsolutno jedinstven u čitavoj Evropi“, naglasio je Ristić.
Kako kaže, važno je da internacionalizujemo temu stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, posebno imajući u vidu savremene izazove pred kojima se nalazimo, kada mnogi negiraju da se u Drugom svetskom ratu dogodio genocid, kada mnogi umanjuju broj, negiraju karakter tog genocida, njegovu teritorijalnu rasprostranjenost i mnogo toga drugog.
„Važno je da se naoružamo znanjem, kako bismo znali da na dostojanstven način, kao potomci žrtava možemo da odgovorimo šta se dogodilo u Drugom svetskom ratu“, rekao je Ristić.
Tagovi
