(Beta-AP) – Bivši sovjetski vođa Mihail Gorbačov,  koji je pokrenuo drastične reforme, doprineo okončanju Hladnog rata i ubrzao raspad Sovjetskog Saveza, biće sahranjen danas na relativno skromnoj ceremoniji bez prisustva ruskog predsednika Vladimira Putina. 

Odbijanje Kremlja da proglasi državnu sahranu odražava nelagodu oko nasleđa Gorbačova koga pozdravljaju širom sveta zbog rušenja Gvozdene zavese ali ga u Rusiji mnogi krive za raspad Sovjetskog Saveza i nastale ekonomske teškoće u kojima su milioni lkjudi zapali u siromaštvo.

Putin je u četvrtak privatno položio cveće kod kovčega u bolnici u Moskvi u kojoj je Gorbačov umro. Kremlj je saopštio da predsednik Putin zbog prethodnih obaveza neće moći da prisustvuje sahrani. 

Gorbačov koji je umro u utorak u 92. godini će biti sahranjen na moskovskom groblju Novodevičje pored svoje supruge Raise posle ceremonije u Domu saveza,  zgrade blizu Kremlja koja je služila kao mesto državnih sahrana još od sovjetskih vremena.

Iako je izabrano to prestižno mesto Kremlj nije nazvao sahranu državnom sahranom, a portparol Dmitrij Peskov je rekao da će ceremonija imati „elemente“ državne sahrane kao što je počasna straža i pomoć vlade u organizaciji. Nije precizirao kako će se razlikovati od pune državne sahrane.

Da je sahrana Gorbačova bila proglašena za državnu sahranu, Putin bi morao da prisustvuje i Moskva bi morala da pozove strane vođe a, kako izgleda, ona je bila nevoljna da to učini zbog rastućih tenzije sa Zapadom posle invazije na Ukrajinu.

Skromna ceremonija je u kontrastu s velikom državnom sahranom organizovanom 2007. godine Borisu Jeljcinu, prvom predsedniku posle raspada Sovjetskog Saveza koji je imenovao Putina kao svog izabranog naslednika i pripremio scenu za njega da postane predsednik kada se Jeljcin povukao.

Putin koji je nekad žalio za raspadom Sovjetskog Saveza kao za „najvećom geopolitičkom katastrofom veka“ izbegao je otvorenu ličnu kritiku Gorbačova ali ga je više puta krivio što nije dobio pisane obavez od Zapada kojim bi se isključilo širenje NATO-a ka istoku. To pitanje je narušavalo odnose Rusije i Zapada decenijama i podstaklo tenzije koje su eksplodirale kada je Rusija poslala trupe u Ukrajinu 24. februara ove godine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.