Napoli je i zvanično osvojio treću titulu u Seriji A. Jug slavi, a Jug uvek slavi drugačije. U novom Nedeljniku objavljen je tekst Uroša Jovičića o Maradoni, Napulju, mafiji i životu…
Jug je uvek aorta društva, iz kog se društvenom cirkulacijom čitava država napaja kiseonikom. Žarište. Italijanski je jug, posebno, uzavreo i nestalan. Dve su stvari kod južnjaka, kod Napolitanaca naročito, nedodirljive. Prva je Bog. Još s španskim kraljem Karlosom, na prelazu između 17. i 18. veka, na jug Italije došla je tradicija pravljenja minijaturnih skulptura, a stanovnici Napulja po pravilu su ih posvećivali svojim najvažnijim svescima – Bogorodici, Svetom Đenaru, Svetom Asprenu, prvom biskupu Napulja, ali i Tomi Akvinskom.
Kako ih priroda nije mazila, pa je to područje, u komšiluku Vezuva, uvek bilo trusno i podložno velikim prirodnim katastrofama, na svakom koraku, po zidovima grada pravljene su male kapele, u kojima su pored upaljenih sveća stajale skulpture čuvara grada.
Još je samo fudbal imao takvu moć.
Između malih kapela na oronulim zidovima i skulptura zaštitnika, bila su obeležja kluba koji je uspevao da spoji nespojivo.
Novinar Mimmo Carratelli napisao je da „il tifo azzuro“, navijači Napolija, predstavljaju mešavinu, čak pomalo konfuznu mešavinu ljudi različitih slojeva, ujedinjujući i Napolitance iz mirnih četvrti i dobre momke iz komšiluka, sa stanovnicima najžešćih i po kriminalu najpopularnijih naselja u gradu. „Napoli je tim svakog od njih. Tim svih nas“.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 11. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
