Danska i Švedska nastoje da ograniče proteste na kojima se spaljuju Kuran i druge svete knjige koji su izazvali diplomatske napetosti i ljutite demonstracije u muslimanskim zemljama.
Suočene s oštrim reakcijama zbog antimuslimanskih postupaka, skandinavske zemlje ističu da ostaju predane slobodi izražavanja kao ključnoj vrednosti, ali da takvi protesti idu u korist ekstremistima i predstavljaju bezbednosnu pretnju, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Danska vlada najavila je da će istražiti pravna sredstva za zaustavljanje protesta koji uključuju spaljivanje svetih spisa, navodeći zabrinutost za bezbednost, nakon reakcije zbog takvih incidenata u kojima je skrnavljen Kuran u Danskoj i Švedskoj, naglašava agencija Frans pres.
Napominjući da su takvi protesti išli na ruku ekstremistima, Kopenhagen želi da „istraži“ intervencije u situacijama u kojima se, kako se navodi u saopštenju ministarstva spoljnih poslova 30. jula, „vređaju druge zemlje, kulture i vere, i gde bi to moglo imati značajne negativne posledice za Dansku, ne samo u pogledu bezbednosti“.
Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je sličan proces započet i u Švedskoj i potvrdio da je u bliskom kontaktu sa svojom danskom koleginicom Mete Frederiksen.
„Takođe smo već počeli da analiziramo pravnu situaciju… kako bismo razmotrili mere za jačanje naše nacionalne bezbednosti i bezbednosti Šveđana u Švedskoj i širom sveta“, napisao je na Instagramu.
Obe skandinavske zemlje bile su pod pritiskom poslednjih nedelja, nakon što su vlasti dozvolile niz kontroverznih protesta u kojima je uništena sveta knjiga islama što je, ističe BBC, izazvalo diplomatske napetosti s nekoliko većinski muslimanskih zemalja.
Premijeri skandinavskih zemalja nastoje da pronađu načine kako da se suprotstave strogim zakonima o slobodi govora koji su dopuštali skrnavljenje svetih knjiga, piše Fajnenšel tajms, dodajući da je u demonstracijama u Švedskoj, osim Kurana spaljena i Tora.
Danska vlada je pokušala da se distancira od paljenja saopštivši da su „spaljivanja duboko uvredljiva i bezobzirna dela pojedinaca. Tih nekoliko pojedinaca ne predstavljaju vrednosti na kojima je izgrađeno dansko društvo. Ove akcije idu na ruku ekstremistima. Oni seju podele u trenutku kada moramo biti zajedno.“
Paljenje i u Švedskoj i u Danskoj započeli su ekstremno desničarski aktivisti, što su kopirale i druge antiislamske grupe, ukazuje list, dodajući da su incidenti izazvali burnu reakciju vlada u muslimanskim zemljama, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Irak, Jordan i Maroko, dok je krajem prošle nedelje više zemalja pozvalo ambasadore iz Danske i Švedske kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.
Danska i švedska vlada nastojale su se distancirati od protesta ali, naglasio je Fajnenšl tajms, obe zemlje imaju snažnu zaštitu slobode govora. Švedska policija je nekoliko puta pokušala da upotrebi zakone o javnom redu kako bi zaustavila spaljivanja, ali su kasnije poništeni sudskim odlukama koje su navele da su spaljivanja dopuštena osim ako ne postoji neposredna bezbednosna pretnja.
Nakon napada na švedsku ambasadu u Iraku ovog meseca u znak protesta zbog očekivanog spaljivanja Kurana, švedski zvaničnici su upozorili na sve veću terorističku pretnju protiv interesa zemlje.
Opisujući krizu, švedski premijer je optužio Rusiju i druge da pokušavaju da šire dezinformacije o spaljivanjima lažnim tvrdnjama da vlada u Stokholmu stoji iza dela, upozorivši da je Švedska trenutno u „najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji od Drugog svetskog rata“.
Skrnavljenja Kurana u Švedskoj proteklih nedelja izazvala su nerede i diplomatsku krizu i stavila zemlju, koja se dugo smatrala miroljubivom i tolerantnom, pod neugodnim međunarodnim svetlima, piše Njujork tajms uz ocenu da je Švedska uhvaćena između gneva zbog antimuslimanskih postupaka i svoje predanosti slobodi govora.
Švedska već dugo sprovodi strogu, ustavom utvrđenu zaštitu slobode govora i izražavanja, ističe list, dodajući da je takođe bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je imala ustavom zagarantovano pravo na slobodu štampe. Iako su njeni zakoni protiv blasfemije ukinuti 1970-ih, govor mržnje protiv etničkih, nacionalnih, verskih i rodnih manjina i dalje je krivično delo.
Pokušaji švedskih vlasti da uskrate nekoliko dozvola za proteste koji uključuju paljenje Kurana, navodeći kao razlog strah od povećanih terorističkih napada, izazvali su raspravu o zaštiti slobode govora u Švedskoj, ukazuje Njujork tajms.
Ipak, navodi list, čini se da neki u zemlji podržavaju prilagođavanje švedskih zakona. U anketi koja je obuhvatila oko 2.000 ljudi, koju je ovog meseca sprovela međunarodna istraživačka grupa za javnu politiku Kantar pablik, oko polovine onih koji su odgovorili reklo je da podržava zabranu spaljivanja svetih spisa – što je povećanje od 10 odsto od maja.
Drugi kažu da bi postojeće zakoni u zemlji o podsticanju i govoru mržnje trebalo bolje sprovoditi, ali da bi direktna zabrana mogla ugroziti građanske slobode.
Tagovi
