Sačekao nas je zagrejan za razgovor i sve što je u narednih nekoliko sati izrekao bilo je jednako oštro, kao duel u kom krišom vraća udarac protivniku, bilo je jednako teško, kao njegovi driblinzi i njegove noći, i bilo je precizno, u rašlje.
„Ja kad se zapričam, kad krenem bulaznit, ti me prekini, zamislim se i ode ja ko Neretva.“
A oko nje sve počinje i sve se za Baku završava.
Kako je na vas uticalo rušenje Starog mosta? Kako se sećate tog trenutka?
Šta je za mene značilo rušenje onog mosta? Pa bila je to tužna slika. Samo znaš šta? Ako je, i samo ako je, istina da je taj most korišten da se prevozi municija za Armiju BiH, drago mi je da je srušen. Ne zbog armije, nego zbog municije. Isto bih ti rekao i da je preko toga mosta municiju vozio HVO. Tako je sačuvano možda nečijih sto života. A jedan ljudski život ne vredi sto starih mostova. Dao bih sto jebenih mostova za jedan život. I znaš šta je bit u tome? U Mostaru su bili srušeni i svi drugi mostovi, svi su bili srušeni. Samo što oni koji za njim kao toliko žale, žale jer su taj napravili Turci. Eto zašto. U tome vide suštinu, kao što neki drugi vide suštinu u tome što je neki most napravila Austrougarska. A za to vreme ne žale za deset hiljada ljudi. Kažu, most je simbol. Jeste. Ali evo, napravili su novi. Treba stvari gledati objektivno. Ima mnogo takvih priča o simbolima u Mostaru, a niko ne priča o objektivnim stvarima.
Blaž Slišković Baka, Hercegovac, Mostarac, fudbalska legenda za Nedeljnik govori o svom životu, karijeri, ratu i mostovima, podeljenom gradu, o utakmicama sa najvećim klubovima, o Džaji i Miljaniću, o Ivici Osimu i poslednjoj jugoslovenskoj generaciji, o zemlji koje više nema…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. juna
Digitalno izdanje i pretplata dostupni su na nstore.rs
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
