Drugi svetski rat je doneo novi zaokret i u Evropi i u Jugoslaviji u smislu diplomatskih odnosa.
„Neposredno posle Drugog svetskog rata Jugoslavija ima značaj samo kao ‘sovjetska krajina’. Tada se pitao samo Staljin. Đilas na jednom mestu kaže – ‘mi nismo bili sigurni ni da li ćemo biti nezavisni ili deo Sovjetskog Saveza’.“
Jedna od zanimljivijih figura u posleratnom Beogradu bio je britanski ataše za štampu Lorens Darel.
O piscu koji je za sobom ostavio „Aleksandrijski kvartet“ ostalo je nekoliko zanimljivih priča. Kada je došao u Jugoslaviju, levičarske ideje mu nisu bile daleke, a tvrdio je da je upravo tu zauvek prestao da u njih veruje, suočen sa teškim procesom oporavka kroz koji je Jugoslavija, prilično hermetizovana, prolazila. Urbana je legenda da je Darel u Trstu kupio bleštavu, hromiranu limuzinu i da je onda želeo da je proda Titu.
U tom je periodu svakako kupljeno nešto bleštavo. Neko je prodavao limuzinu, neko ideje, a Tito je posmatran kao veoma važna figura za nešto što se tada smatralo stabilizacijom jugoslovenske pozicije u svetskim tokovima. Čak i ako je ta pozicija bila deo pogrešne vizure Jugoslovena, sa Brozovim odlaskom se mnogo toga zaista promenilo.
Veliku priču o tome ko nam je sve krojio kapu čitajte u novom broju Nedeljnika i na Nstore.rs
Tagovi
