Koliko puta ste čuli da su grad, obilne kiše, poplave i druge nepogode poljoprivrednicima uništili useve? Najbliži primer je i iznenadni sneg, mraz i niske temperature koji su početkom proleća i aprila oštetili rano voće – šljive, jabuke, kruške, višnje, maline, borovnice – voćarima širom zemlje. Nastala šteta je ogromna, mada još ne i zvanično potvrđena, jer je poznato da je svega 12-15% poljoprivredne proizvodnje u Srbiji osigurano. Vremenske nepogode i njihovi efekti gotovo uvek se odraze i na cene poljoprivrednih proizvoda u prodaji. Ovo je samo još jedan podsetnik rizika i težine posla koji nosi poljoprivreda usled raznih prirodnih katastrofa koje mogu bitno uticati na poslovanje.
Upravo zbog toga je važno osigurati se, odnosno ugovoriti polisu osiguranja useva i plodova, kako bi u slučaju pomenutih nepogoda šteta bila sanirana. Međutim, jednako važan je i vremenski okvir u kom će poljoprivrednicima biti nadoknađeno ono što je i osigurano i zato je – prateći trendove digitalnih navika korisnika, ali i povećanog rizika od šteta u poljoprivredi izazvanih prirodnim katastrofama – DDOR osiguranje u saradnji sa BioSens institutom razvilo posebnu mobilnu aplikaciju DDOR TERRA.
Ova platforma će poljoprivrednim proizvođačima omogućiti prijavu štete odmah po neželjenom događaju, i to sa njihove njive ili iz voćnjaka. Tako će, uz digitalizaciju, postupak procene šteta biti brži, jednostavniji i efikasniji, a proizvođači će brže moći da nastave sa radom. Aplikacija će biti besplatna za sve osiguranike DDOR-a, sa polisama koje pokrivaju njihove useve i plodove, i dostupna za preuzimanje na Google Play prodavnici.
Poljoprivrednik koji je osiguran u DDOR-u jednostavnom aktivacijom naloga, u nekoliko klikova pristupa detaljnom pregledu osiguranih parcela. U slučaju da je nastala šteta, ona se prijavljuje prema uputstvu koje se nalazi u jednostavnoj e-mail poruci dobijenoj nakon ugovaranja polise. Šteta se procenjuje upotrebom satelitskih fotografija i naprednih filtera za odabranu parcelu sa osiguranim usevima ili plodovima, te se prati njihov rast i napredak do termina za žetvu. DDOR TERRA obezbeđuje jasniju procenu rizika, a u slučaju štete i precizniji obračun gubitaka. Na ovaj način, pored brzine i tačnosti, DDOR TERRA ubrzava postupak procene i likvidacije štete.
Predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja Đorđo Markeđani kaže da je ovo još jedan korak u značajnom procesu digitalizacije i cilja kompanije da unapredi kvalitet usluga koji pruža klijentima.
„Kao vodeća kompanija, zaista verujemo u inovacije koje omogućavaju brže, lakše i transparentnije pružanje usluga osiguranja. DDOR TERRA je primer nove vrednosti koju su zajednički stvorili biznis i vodeći institut za digitalizaciju u poljoprivredi – BioSens. Zadovoljan sam jer smo zajedno postigli svoj cilj – bolju uslugu i dostupnije osiguranje za korisnike. Naša misija je stvaranje sigurnijeg i bezbednijeg održivog okruženja, a isplata šteta je naš razlog postojanja i iskreno verujemo da osiguranje u poljoprivredi omogućava održivost lokalnih malih i srednjih farmi, jer ublažava ekstremne efekte uticaja lošeg vremena na porodična gazdinstva“, kaže Markeđani.
Digitalizacija u osiguranju, u funkciji zaštite poljoprivredne proizvodnje, jedan je od najvažnijih ciljeva DDOR osiguranja, a direktor Instituta BioSens Prof. dr Vladimir Crnojević kaže da digitalizacija prožima sve delove društva i privrede, ali da su potencijali primene informacionih tehnologija u poljoprivredi u najvećoj meri još uvek neiskorišćeni.
„DDOR, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji sa tradicionalnim prisustvom u domenu poljoprivrede, prepoznala je važnost ovog procesa i kroz pionirski projekat digitalizacije osiguranja u poljoprivredi. DDOR TERRA procesu osiguranja nudi transparentnost, brzinu komunikacije, aktivno učešće poljoprivrednika u procesu obrade šteta i efikasnost čitavog sistema“, kaže Crnojević.
Ova inicijativa potvrđuje društvenu odgovornost DDOR-a kao lidera u osiguranju svih članova agro-lanca, uz činjenicu da je u poslednjih 10 godina ovo društvo isplatilo štete u ukupnom iznosu od pet milijardi dinara.
Tagovi
