Nešto je trulo u državi Francuskoj! Gotovo polovina građana Pete republike koja izlazi na glasanje daje, sada već možemo da kažemo u kontinuitetu, poverenje strankama ekstremne desnice i levice, oličenim u Marin Le Pen, Eriku Zemuru, Žan-Liku Melanšonu i drugim manjim ekstremnim formacijama. Francuska je od nastanka Italije – kojoj je inače „kumovala“ zahvaljujući uslugama kurtizane visokog ranga Virdžinije Oldoini na dvoru Napoleona III – gledala na „rođake“ sa druge strane Alpa sa visine a danas im je uzor Đorđa Meloni i njena koalicija svih boja desnice čiji bi pelcer da uzmu za Petu republiku.
Primer Italije je još elokventniji za ono što čeka Francusku i neće biti nimalo prijatno. U jednom momentu u Drugoj republici su se birači većinski izjasnili za prokineski Pokret pet zvezda i prorusku Ligu Matea Salvinija. Haos u koji su gurnule zemlju te dve partije morao je da sređuje Mario Dragi. Problem Francuza je što oni nemaju političku figuru ili eksperta kalibra Dragija da „počisti“ brljotine suverenista i populista, a neće biti jednostavno pospremiti ga.
U Velikoj Britaniji su imali nesreću da pre par godina biraju između Borisa Džonsona i Liz Tras na jednoj strani i Džeremija Korbina na drugoj. Videli smo kako su prošli, a Bo Džo i Korbin su još „light“ verzije Le Penove i Melanšona. Kao što Britanija nije mogla da progleda dok je birala između lošeg i goreg, tako i Francuska neće izaći iz noćne more dok se za vlast budu borili Marin Le Pen i Melanšon, protivnici EU, Putinovi simpatizeri i laki na neodgovornim obećanjima poput odlaska u penziju sa 60 godina.
Pre Makrona su prevremeno raspuštali skupštinu De Gol, Miteran i Širak. De Golov hazarderski potez bio je nagrađen ubedljivom pobedom dok se to ne može reći za Miterana i Širaka koji su bili primorani na kohabitacije. Za Širaka se može reći da je napravio ogromnu grešku, ali da je, na kraju, nije skupo platio. Socijalisti, tada najjača opoziciona stranka, toliko nisu verovali u pobedu da je njihov kandidat za premijera Lionel Žospen lansirao obećanje o 35-časovnoj radnoj nedelji ubeđen da nikada neće morati da održi datu reč. Socijalisti su pobedili, ali je posle pet godina kohabitacije Žospen ponižen na predsedničkim izborima 2002. godine pošto je izgubio u prvom krugu od Žan-Marija Le Pena.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
