UNICEF-ov prvi globalni izveštaj o obrazovanju u ranom detinjstvu ukazuje na manjak ulaganja u predškolsko obrazovanje u većini država sveta Predškolsko obrazovanje ne pohađa 175 miliona dece
Više od 175 miliona dece – oko polovina ukupnog broja dece predškolskog uzrasta u svetu – ne pohađa predškolsko obrazovanje, čime se propušta izuzetno važna prilika za ulaganje i stvaraju velike nejednakosti od samog početka, upozorio je UNICEF u novom izveštaju, objavljenom danas. U zemljama sa niskim dohotkom, slika je mnogo nepovoljnija, jer samo jedna petina dece pohađa predškolsko obrazovanje.
„Predškolsko obrazovanje predstavlja obrazovnu osnovu naše dece – svaka naredna faza obrazovanja oslanja se na uspeh ostvaren u tom uzrastu,“ izjavila je izvršna direktorka UNICEF-a Henrijeta For. „Ipak, ta prilika je uskraćena prevelikom broju dece širom sveta. Time se povećava rizik da će ponavljati razred ili potpuno prekinuti školovanje, a ta deca ostaju u senci svojih vršnjaka koji su imali više sreće.“
Izveštaj „Svet spreman za učenje: Kvalitetno predškolsko obrazovanje kao prioritet“ – UNICEF- ov prvi globalni izveštaj o predškolskom obrazovanju – ukazuje da deca koja pohađaju bar jednu godinu predškolskog obrazovanja imaju veće šanse da razviju važne veštine potrebne za uspeh u školi, a manje šanse da ponavljaju razred ili da prekinu školovanje, te zahvaljujući tome postaju sposobnija da doprinesu razvoju mirnih i prosperitetnih društava i privreda kada odrastu.
Deca koja pohađaju predškolsko obrazovanje imaju više nego dvostruko veće šanse da ostvare očekivani napredak u razvoju ranih veština čitanja, pisanja i računanja u odnosu na decu koja propuštaju prilike za učenje u ranom uzrastu. U Nepalu, deca koja pohađaju programe predškolskog obrazovanja imala su 17 puta veće šanse da pravilno razvijaju rane veštine čitanja, pisanja i računanja. U zemljama u kojima više dece pohađa predškolsko obrazovanje, značajno veći broj njih završava osnovnu školu i do kraja osnovne škole stiče minimalne kompetencije kako u čitalačkoj, tako i u matematičkoj pismenosti.
U izveštaju se ističe da su materijalno stanje domaćinstva, obrazovanje majke i geografska lokacija među ključnim determinantama pohađanja predškolskog obrazovanja. Međutim, siromaštvo predstavlja najuticajniji, odlučujući faktor. Neki od najvažnijih zaključaka:
Uloga siromaštva: U 64 zemlje, najsiromašnija deca imaju sedam puta manje šanse da pohađaju programe predškolskog obrazovanja nego deca iz najbogatijih porodica. U nekim zemljama, jaz između bogatih i siromašnih je još dublji. Na primer, deca iz najbogatijih domaćinstava u Republici Severnoj Makedoniji imaju 50 puta veće šanse da pohađaju predškolsko obrazovanje nego deca iz najsiromašnijih domaćinstava.
Uticaj konflikata: Više od dve trećine dece predškolskog uzrasta u 33 zemlje pogođene konfliktima ili katastrofama nije upisano u programe predškolskog obrazovanja. Međutim, upravo toj deci predškolsko obrazovanje može da donese najveće koristi. Predškolsko obrazovanje pomaže maloj deci pogođenoj krizama da prevladaju traume koje su doživela tako što im pruža strukturu, bezbednu sredinu za učenje i igru, kao i mogućnost da izraze svoja osećanja.
Ciklus obrazovnih postignuća: U zemljama za koje su podaci dostupni, deca čije majke imaju srednje obrazovanje ili više od srednjeg imaju skoro pet puta veće šanse da pohađaju programe predškolskog obrazovanja nego deca čije su majke završile samo osnovnu školu ili nemaju formalno obrazovanje.
Na globalnom nivou, za predškolsko obrazovanje je 2017. godine izdvojeno u proseku 6,6 odsto domaćih prosvetnih budžeta, a skoro 40 odsto zemalja za koje su podaci dostupni izdvojilo je manje od 2 odsto svojih prosvetnih budžeta za ovaj podsektor. U zapadnoj i centralnoj Africi, izdvajanja za predškolsko obrazovanje iznose 2,5 odsto, a 70 odsto dece ne dobija priliku da se uključi u obrazovanje u ranom detinjstvu. U Evropi i centralnoj Aziji, vlade opredeljuju najveći udeo sredstava za predškolsko obrazovanje – preko 11 odsto svojih prosvetnih budžeta.
Taj manjak ulaganja u predškolsko obrazovanje u celom svetu se negativno odražava na kvalitet usluga, uključujući i značajan nedostatak kvalifikovanih vaspitača/ica. U zemljama sa niskim i nižim srednjim dohotkom, posmatranim zajedno, živi više od 60 odsto ukupnog broja dece predškolskog uzrasta u svetu, ali tek 32 odsto ukupnog broja vaspitača/ica. Štaviše, u zemljama sa niskim dohotkom trenutno radi samo 422.000 vaspitača/ica. Sa rastom broja stanovnika, ako se uzme da broj dece po vaspitaču/ici treba da bude idealnih 20 prema 1, svetu će biti potrebno 9,3 miliona novih vaspitača/ica da bi se do 2030. godine ostvario univerzalni potcilj u pogledu predškolskog obrazovanja.
„Ako današnje vlade žele da njihova radna snaga bude konkurentna u privredi sutrašnjice, treba da krenu od obrazovanja u ranom detinjstvu,“ istakla je direktorka For. „Da bismo svojoj deci pružili najbolju šansu u životu da budu uspešna u globalizovanoj privredi, lideri moraju da postave predškolsko obrazovanje kao prioritet i da obezbede odgovarajuća sredstva.“
UNICEF poziva vlade da svakom detetu, a naročito najugroženijoj i najisključenijoj deci, obezbede najmanje jednu godinu kvalitetnog predškolskog obrazovanja kao univerzalni i rutinski korak na njihovom obrazovnom putu. Da bi se to ostvarilo, UNICEF poziva vlade da izdvoje najmanje 10 odsto domaćih prosvetnih budžeta kako bi povećale obuhvat obrazovanjem u ranom detinjstvu, ulagale u vaspitače/ice, standarde kvaliteta i obezbedile pravičnost u širenju kapaciteta.
Podaci za Republiku Srbiju:
– 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina pohađa programe predškolskog obrazovanja.
– Samo 9% dece iz najsiromašnijih domaćinstava i 6% dece iz romskih naselja uzrasta od 3 do 5 godina pohađa programe predškolskog obrazovanja.
– 98% dece koja imaju 5 godina pohađa programe predškolskog obrazovanja.
– Samo 64% dece iz romskih naselja koja imaju 5 godina pohađa programe predškolskog obrazovanja.
Tagovi
