Prebacuje vam se to što ste „odlučili“ da žrtva (u knjizi „Deca zla“, op.aut) bude muslimanska, a zločinac srpski. Da li postoji neki konkretan slučaj koji vam je služio kao inspiracija i da li ste očekivali takve reakcije kada ste pisali priču?
Nisam izmislio taj zločin. Roman „Deca zla“ za podlogu ima stvarni slučaj u kom sam ja učestvovao kao sudija. Kada ste sudija 25 godina, bilo bi preterano reći da svaki od tih slučajeva „nosite kući“, da o njima razmišljate. Ali o ovom slučaju sam dugo razmišljao, ne toliko zbog izvršilaca, koliko zbog žrtava. Prosto mi se ta priča vraćala i odlučio sam da je uklopim u širu priču, što je posle prerađeno u fikciju.
To ne znači da originalni slučaj nije dovoljno strašan, čak je i strašniji. Drago mi je što su pažljivi čitaoci uočili da tema „Dece zla“ nije zločin, već „oprost“ i mogućnost oprosta koji bi prekinuo krugove zla.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
