Dečko koji radi sve, apsolutno sve: Jokić najkorisniji igrač u plej-ofu

Nikola Jokić je igrama u ovoj sezoni pokazao menadžmentu Denver Nagetsa da nisu pogrešili što su mu godinu dana ranije ponudili maksimalni ugovor i vezali budućnost svog kluba za veselog dugajliju iz Sombora.

A igrama u plej-ofu – a u Koloradu su već pomalo zaboravili kako je to igrati i pobeđivati u doigravanju – je nagovestio koliko zparavo ta budućnost može da bude svetla.

Pošto je plej-of u toku, kao tačku preseka za ovu analizu uzimamo podatke zaključno sa utorkom 28. aprilom. Nikola Jokić je, posle prve utakmice u seriji i pobede nad Portlandom, sedmi strelac u doigravanju sa 24,9 poena. Daleko na vrhu liste strelaca su Kevin Durent iz Golden Stejta sa 35 i Demijan Lilard iz Portlanda sa 34 poena u proseku.

Jokić pored 24,9 poena, na osam odigranih utakmica je ostvario i 11,8 skokova i 8,8 asistencija. U dodavanjima Jokić je, iako centar, na drugom mestu od svih igrača NBA timova koji su se plasirali u plej-of.

Ispred njega je samo Rasel Vestbruk iz Oklahome koji je već razdužio opremu i otpočeo godišnji odmor, sa 10,6 asistencija.

I među skakačima Jokić drži drugo mesto. Ispred njega je sa 13 uhavćenih lopti samo Andre Dramond iz Detroita kome su skokovi zaštitni znak, za razliku od ostalih elemenata igre.

Ali, sve to je samo jedna strana priče.

Osim ove tradicionalne statistike koja meri učinak igrača, u poslednje vreme se posebna pažnja daje „rejtingu efikasnosti“, koji je pokazatelj produktivnosti igrača u odnosu na vreme koje je proveo na parketu.

Ovaj rejting je osmislio Džon Holinger sa ESPN-a, koji na ovaj način pokazuje koliko zaista vredi igra nekog igrača.

Holinger je osmislio formulu koja kalkuliše sve pozitivno što igrač uradi na terenu: pogođeni šutevi iz igre, slobodnih bacanja, trojke, asistencije, skokovi, blokade, ukradene lopte… Ali isto tako uzima u obzir i svaki negativni aspekt igre, poput promašenog šuta, izgubljenu lopta ili napravljen faul.

Interesantno da je ovaj indeks prilagođen kako vremenu koji igrač provede na parketu, tako i ritmu u kom igra ekipa.

To znači da je moguće uporediti uticaj na igru Nikole Jokića koji igra skoro celu utakmicu i Bobana Marjanovića koji u proseku dobije priliku da odigra jednu četvrtinu u plej-ofu.

Isto tako, prilgođavanje ritmu u kom igra ekipa omogućava da neki igral ne bude u lošijoj poziciji samo zato što njegova ekipa taktički igra sa manjim brojem napada tokom utakmice.

Kreator ovog indeksa se ogradio da ovo nije apsolutni pokazatelj postignuća svih igrača, pre svega zato što kao jedini nedostatak ima što ne može da izmeri učinak odbrambenih specijalist čija se igra ne ogleda samo u ukradenim loptama, već i u spostobnosti da spreče igrača da primi loptu. Tek, ovaj indeks pokazuje kolika je vrednost igre određenih igrača koji su specijalisti samo u jednom elemntu (tipa igrači koji su dobri šuteri za tri poena, ali loši skakači ili asistenti).

Prema ovom indeksu Nikola Jokić je ubedljivo najkorisniji igrač u plej-ofu. Pogledajte tabelu pet najkorisnijih igrača sa vodećim ulogama u svojim timovima.

Ovaj indeks dozvoljava i igračima sa manjom minutažom da se nađu u vrhu, a kao granica je postavljeno oko 6 minuta po meču.

Ovaj sistem omogućava dase u vrhu nađe mesta za igrače poput Holisa-Džefersona iz Bruklina koji je na četiri meča odigrao po 15 minuta u proseku, kao što je moguće da Džejms Harden iz Hjustona bude te za o,1 indeksni poen bolje plasiran od Bobija Marjanovića.

I kada se ne bi filtrirao spisak, Nikola Jokić bi opet sa indeksom 33,08 bio na prvom mestu kao najkorisniji igrač plej-ofa.

Inače, u regularnom delu sezone, po ovoj statistici, Jokić je bio četvrti igrać cele lige.

Ispred njega su bili Janis Adetokunbo, Harden i Entoni Dejvis.

Možda je, kao što mnogi kažu, prerano da se govori i Jokiću kao MVP igraču NBA lige, ali ovaj statistički pokazatelj je snažan argument da se za Nikolu Jokića nažđe mesta bar u prvoj petorci lige.