Otvoreno pismo profesorke Grujić prenosimo u celosti u nastavku:
U teškim vremenima, koje naša iskustva, sećanja i istorija pamte, čovek mora biti veći od iskušenja koja takva vremena donose. Ako je taj čovek profesor, onda nema prostora i opravdanja de se ne ostane dosledan u onome što je primarna odlika mog poziva- podučavati, vaspitavati i štititi.
Zato svoju diplomu stavljam u službu velikih lekcija o Slobodi, Pravdi i Istini. Vaši udžbenici, puni su definicija ovih velikih reči, a sada je došao trenutak da pokažem veru u ono čemu sam vas učila i na šta sam vas podsticala.
Gimnazija ne nudi samo znanja iz različitih oblasti, nego i priliku da se stekne iskustvo, oformi sistem vrednosti i podupre stasavanje slobodnih mislećih ljudi.
Potvrde svojih nastojanja i truda, svaki profesor dobije onda kada shvati da su njegovi učenici savladali teške lekcije, a ponajviše kada spozna da ponešto može da nauči od svojih đaka. Moj najveći uspeh ste vi, hrabri i odlučni da sačuvate svoj integritet i dostojanstvo. Sve ono što sam godinama s ljubavlju u vas usađivala, vi mi sada na najbolji način uzvraćate. Vi ste sada stub odbrane poslednjih uporišta slobode na fakultetima i u zgradi Gimnazije u kojoj spavate.
Dragi moji poštovani i hrabri učenici, kao vaš profesor, koji zajedno sa vama stoji u ime svetlih ideala koje je uvek baštinila naša Gimnazija, deleći sa vama život, težnje ka slobodi, pravdi i istini, deo sam iste borbe za koje se vaša mladost zalaže.
Nisam zaboravila rečenice koje smo na časovima citirali, na primer onu Kamijevu, da sloboda nije ništa drugo nego šansa da budeš bolji. Zato na krilima vaše energije, snage i čistote istinskog ubeđenja, vere u vrednosti koje su odavno okoštale, ostajem uz vas i poručujem deco, tu sam!
Tagovi
