Samo u fudbalu nikada ne može biti precenjena i izlizana ona teza da je istorija učiteljica života. Na njenim fudbalskim stranicama ispisano je toliko srpske i jugoslovenske euforije, toliko razočaranja i toliko zrna sreće, da bi samo da je fudbal neka logična stvar, njihovo čitanje bilo sasvim dovoljno da se pripremimo za Mundijal u Kataru.
Na sreću, aut-linija služi da razdvoji logiku i fudbal u glavama onih koji ga vole.
„Najveća euforija bila je pred Mundijal 1982. godine u Španiji. Tako ja pamtim“, kaže za Nedeljnik novinar Zoran Panović. „Bio je to izuzetan tim i izuzetan selektor, Miljan Miljanić. Mi smo kroz grupu prošli odlično, iza sebe ostavili Italijane, buduće svetske prvake. Sklopio se, međutim, čitav niz okolnosti koje su dovele do razočaranja. Prva utakmica, Saragosa, 0:0 sa Severnom Irskom. Neviđen šok. Sećam se, i Miljanić u improvizovanom studiju koristi izraze kao – ’kriza igre, kriza rezultata’… E onda je došla utakmica sa Španijom, gde je Jugoslavija igrala sjajno, Gudelj dao gol, poveli smo i onda neviđena krađa, ponovljeni penal i poraz 2:1. Na kraju Honduras koji je pobeđen 1:0 i to je bila katastrofa, a kada danas pobedite 1:0 Kostariku, to je neviđen uspeh.“
Bio je to i za Jugoslaviju i za čitav svet jedan od najvažnijih Mundijala u istoriji.
Fudbalski je taj Mundijal bio veoma važan. Posle njega je napravljen prvi „supertim“, kada su u istom timu sastavljeni Platini, Bonjek i Rosi. Tako je počela ova era supertimova u kojoj i danas živimo. Za Jugoslaviju, konkretno, to nije bio jedan od onih turnira kada se povlače paralele između fudbala i društveno-političke situacije.
„Prošlo je već 10 godina od sloma maspoka, a trebalo je da prođe još pet-šest dok Milošević nije zavladao. To je bilo ono vreme kada se još, kako kažu, ‘živelo lepo’. Pa je bilo lako razočarati se u fudbal“, objašnjava Panović i priseća se kako su Jugosloveni tada percipirali ko je u stvari „pravi igrač za reprezentaciju“.
„Sećam se komentara – zašto svi nisu kao golman Pantelić. On se mrštio, bio strog, vikao, mlatio rukama i svi su ga videli kao pravi primer. Sušić je razočarao. I druge velike zvezde.“
Promenjen je posle tog prvenstva selektor i dok je Evropa u Torinu gledala prvi supertim, novi je izbornik, Todor Veselinović, odlučio da onaj jugoslovenski totalno decentralizuje i da ga oslobodi brojnih „velikih zvezda“. Rezultat? Na Evropskom prvenstvu u Francuskoj Jugoslavija nije osvojila ni bod.
„Minimaks je napravio sprdnju sa tim timom“, priseća se Panović. „Uzeo je u emisiji sliku nekog dede iz nekog zabačenog dela zemlje, sa neke planine i rekao: ‘Ovo je jedan do retkih Jugoslovena koje selektor nije pozvao u reprezentaciju.’ To prvenstvo je bilo debakl, ali je ostalo u senci Radanovićevog gola protiv Bugara i te istorijske utakmice na Poljudu. Taj je stadion video svašta, ali to je bio jedan od najvećih izliva pravog jugoslovenstva.“
To je jedan od onih golova za istoriju. Trenutak za špice i komentar koji je toliko puta ponovljen na školskim igralištima, kada god bi neko pogodio za 10:9, a ne igra se na razliku.
„Nema više vremena za bilo šta, nema vremena, 45:38… Vujović, Vujović… Ma evo šansa! Gol! Gol, ljudi, ma je li to moguće, ludnica šta je ovo! Šta će se ovo dogoditi? 3:2, Ko, ko? Pa ljudi, šta je ovo? Radanović, Radanović… Radanović! Je li to moguće, tresu se tribine, šta ću vam reći, poštovani gledaoci!“
Tako nastaju mitovi, a mi smo im, ne samo fudbalskim, vrlo skloni.
„Mitovi su lepi, osim kada su izlizani. Kao onaj kakav bi tim recimo danas imala Jugoslavija. Jugoslavija je imala kompleks od Evrovizije i Kupa šampiona i tek je pred raspad taj kompleks savladala. A ove državice koje su izašle iz Jugoslavije su i osvojile pesmu Evrovizije i igrale finale Mundijala. Zato bi možda trebalo da okrenemo tu tezu kakva bi danas bila Jugoslavija. Možda ništa osvojila ne bi i nikog pobedila ne bi jer možda u njoj baš ne bi najbolji igrali zbog ključa. Tako je i sa drugim mitovima. Nije istina da u fudbalu na kraju uvek pobeđuju Nemci. Oni ili su šampioni sveta, ili su u kanalu, pa ih Bugarska ili Srbija pobede na Mundijalu. Tako nije istina i da mi uvek i samo tražimo izgovore, ali je istina da su se neki baš ustalili.“
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je svim kioscima od četvrtka, 25. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
