NChallenge
Filmovi
„Blejd raner“, Ridlija Skota. Film koji me je na prvo gledanje oduvao i kome se stalno vraćam. Što zbog, za to vreme, vizionarskih specijalnih efekata, nastalih pre nego što su tu granu filmske industrije preuzeli kompjuteri, što zbog atmosferične, surove i nežne, lirične i epske priče o tome kako je biti čovek i da li smo uopšte ljudi. Film koji postavlja mnogo pitanja, a odgovore tražimo sami. Antologijski monolog Rutgera Hauera u osvit zore i neminovne smrti, „Suze na kiši“ i vanvremena muzika Vangelisa. Ne znam da li ste primetili, ali mi danas živimo u tom filmu.
„Ratnici podzemlja“ aka „Warriors“ Voltera Hila. Film o herojima i heroizmu, o prijateljstvu i hrabrosti, usred urbane džungle Njujorka, i danas svež, mlad, pun života kao i njegovi junaci. Mi klinci smo ga gledali više puta, prvo u bioskopu, pa onda na videu. Svako je hteo da bude fajter poput Ajaksa ili frajer poput Svona. I maštali smo o toj Americi jer je film u stvari bio bajka, surova, gradska, beskompromisna sa moćnim krajem. „Warriors… come out and play!“
Muzika i knjige
Moja omiljena grupa je New Order i najviše volim njihov album „Low Life“ po kome sam dao naslov jednoj svojoj knjizi. Depeche Mode su broj dva i tu svakako ulazi remek-delo „Violator“. Majk Oldfild i njegov album „Amarok“ koji je konceptualno i sviračko savršenstvo. Od domaćih – EKV i „Par godina za nas“ i „Filigranski pločnici“ od Azre. Pomenuo bih i Goo Goo Dolls i album „Dizzy up the Girl“ na kome se nalazi „Iris“, verovatno najlepša i najmoćnija balada u istoriji popularne muzike. Od mlađih bendova The 1975 i „A Brief Inquiry into Online Relationships“.
Na mene kao pripovedača je presudno uticao Ticijano Sklavi i njegov strip „Dilan Dog“, nakon njega – Nil Gejmen sa svojim „Sendmenom“ i Stiven King sa dvotomnim remek-delom „To“. Omiljeni domaći naslovi su „Prokleta avlija“ od Andrića, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Crnjanskog, Mihailovićeve „Tikve“, „Besnilo“ od Pekića, „Vatra i ništa“ od Miljkovića, „Kora“ Vaska Pope i „Velika Skitija“ od Mije Pavlovića.