NChallenge
Mislim da sam zagrizao drugi razred gimnazije kada mi je Sejo, godinu dana stariji drugar, zakucao na vrata i sa pretjeranim uzbuđenjem karakterističnim za tinejdžere, pružio knjigu malog formata. Ruka mu se tresla.
„Evo ti! Čitaj!“ Tutnu mi knjižicu pod nos. Ja pogledah naslovnu stranu, skromna, komunistička. (Danas se kaže minimalistička.) Tek ime pisca, Radoje Domanović, i naslov, Stradija i druge priče. Kako je Sejo bio jedan od onih koji je sa velikim oduševljenjem otkrivao svijet oko sebe, ja, njegovim riječima da je to nešto najbolje što je ikada pročitao, ne pridadoh preveliku pažnju.
Nije mi trebalo dugo da je otvorim. Možda par dana. Udavila me školska lektira! Ništa ispod 800 stranica. Tražio sam neku manju, tanku knjižicu, a Domanović mi se sam nudio skromnim brojem stranica. U početku čitanja sam imao osjećaj da se neko dobro zajebava, što je u suštini bilo i tačno, ali kasnije kada me je Radoje uvukao u svoj paranormalni svijet, shvatih da Sejo nije nimalo pogriješio u svojoj procjeni. Krenuh po redu, od Stradije, preko Vođe, pa do Razmišljanja jednog običnog srpskog vola… kad stigoh do Kraljevića Marka koji se pojavio drugi put među Srbima, ja shvatih da je preda mnom čisti genije. Iz Ovsišta, opština Topola!?! Potpuno je oborio teoriju čiji sam pobornik bio da geniji dolaze samo iz oskudnih krajeva. Iz krša. Ovaj je došao iz srca Šumadije! Đe iz govana nikne paradajz!
Njegov uticaj na mene i moj rad, praktično je nemjerljiv. Dovoljno je pogledati „Top listu nadrealista“. U svakom skeču prepoznaćete šereta iz opštine Topola.
Tagovi
