Knjige
Romani Valtera Skota, Aleksandra Dime i Henrika Sjenkjeviča su bili na početku moje čitalačke pasije. Avantura, avantura i avantura. Bio sam najredovniji „član“ palanačkih biblioteka. Moglo bi to da se proveri u nekoj arhivi.
Dečaci Pavlove ulice Ferenca Molnara su verovatno najvažnija knjiga koju sam pročitao. Tu sam upoznao snagu literature.
Kasnije Zli dusi, Berlin Aleksanderplac, Putovanje nakraj noći. Čovek u borbi protiv demona i sudbine. Oduvek me je zanimao taj tromeč.
Film
Kaubojski i peplum filmovi koje sam gledao u paraćinskim bioskopima „Jadran“ i „Avala“ su najvažniji u mom slučaju. Sjajna, tehnikolor demonstracija drame i herojstva. Vesterni Džona Forda i Hauarda Hoksa, pseudoistorijski spektakli iz Ćinećite, francuski filmovi „šore i mačevanja“ sa Žanom Mareom, Belmondom i Mišel Mersije kao Anželikom.
Kasnije sam zavoleo francuski policijski film. Lino Ventura, Iv Montan, Alen Delon u filmovima Žan-Pjera Melvila i Žozea Đovanija.
Muzika
Rokenrol na radiju – to je moja muzika. Radijske emisije Nikole Karaklajića i Nikole Neškovića su glavne. Pesme Bitlsa, Rolingstounsa, Kinksa i Jardberdsa, koje sam čuo u njima, omogućile su mi da iskusim emocije za koje nisam znao ni da postoje.
Živa muzika iz kragujevačkih „plesnih dvorana“ koju su izvodili Džentri i Plamenih pet je takođe veoma važna u mom slučaju. Dok su oni svirali, vrteo se džinovski vrtlog u kojem su se mešali moćni rok ritmovi, ljubav prema muzici, divlja seksualna energija, zavodljive pesme i uverenje da će sutra biti bolje i lepše.
