Godine, kažu, donose mudrost. Ali donose i oronulost. Kada ovo drugo počne da nadmašuje prvo, možda je vreme da oni čak i najambiciozniji razmisle o penziji, piše The Economist.
Međutim, ako pogledamo Džoa Bajdena ili Donalda Trampa, ne bi bilo neumereno da pomislimo da su oni odbacili ideju o penzionisanju. Umesto toga, obojica se kandiduju za jedan od najzahtevnijih poslova na planeti.
Tramp sada ima 77 godina i imaće 78 kada opšti izbori budu došli. Bajden ima 81 godinu, a na kraju mandata bi imao 86, ako bi pobedio.
Najpopularnije naučno objašnjenje starenja, tvrdi da prirodna selekcija brusi mladost na račun starosti.
Kada je postao predsednik 2017. godine, Tramp je bio najstarija osoba koja je došla na tu funkciju. Taj rekord je 2021. godine oborio upravo Bajden.
Analiza koju je prošle godine objavio Pew research centar, američki istraživački centar, pokazala je da je od 187 zemalja za koje su dostupni podaci, samo osam imalo lidere starije od Bajdena. Najstariji je Pol Bija iz Kameruna, koji ima 90 godina.
Predsednikovanje može i da skrati život, kažu naučnici. Studija koju su 2015. objavili istraživači sa Harvardske medicinske škole i Medicinskog fakulteta Univerziteta Kejs Vestern, bavila se izborima u 17 bogatih zemalja – od 1722. godine. Zaključeno je da su pobednici živeli 4,4 godine manje nakon poslednjih izbora nego drugoplasirani koji nikada nisu došli na vlast.
S druge strane, predsednici su na vrhu društvene hijerarhije. To može da produžiti životni vek, pokazuju brojna istraživanja, počevši od Vajtholovih studija koje je između 1967. i 1988. sproveo Majkl Marmot sa londonskog univerzitetskog koledža.
Moguće je da se efekti izbalansiraju. To je dokazao i rad koji je 2011. objavio Džej Olšanski, gerontolog sa Univerziteta Ilinois. On je procenio da savremenici američkih predsednika nisu imali kraći životni vek od samih predsednika.
Objašnjenje dr Olšanskog, jeste da su predsednici uglavnom privilegovanog porekla, pa samim tim imaju dosta zdravstvenih pogodnosti.
Smrt zapravo nije jedina stvar koja ugrožava nečije kvalitetno upravljanje državom. To su i srčani udar ili moždani udar, koji bi mogli da primoraju na ostavku ili zahtevaju pozivanje na 25. amandman američkog ustava – nesposobnost predsednika.
Generalno gledano, rizik od moždanog udara se udvostručuje sa svakom narednom decenijom. Zatim se postavlja pitanje mentalnog zdravlja, gde je kritična Alchajmerova bolest.
Bez obzira na uzrok, loše kognitivno stanje je vezano za starost, i to je pitanje o kojem se najviše raspravlja kada se diskutuje o ova dva kandidata. Jer, obojica su pokazala „trenutke starosti“. Bajden je zaboravio ime Lojda Ostina, svog sekretara odbrane. Tramp je pobrkao Si Đinpinga, kineskog predsednika, sa Kim Džong Unom, koji vodi Severnu Koreju.
Tramp je nesumnjivo oduvek privilegovan. Njegov otac je bio multimilionski biznismen. Porodično bogatstvo Bajdena je mešano. Ali je svakako išao u privatnu školu.
Obojica potiču iz dugovečnih porodica, roditelji su im dugo živeli. Trampova braća su, s druge strane, umrla u godinama od 42 i 71, a njegov otac je dobio Alchajmerovu bolest. Takođe, njegove mane su, u odnosu na Bajdena, i to što ne vežba, ali i njegova težina.
U incidentu koji se dogodio u junu 2022. u kojem je Bajden pao sa bicikla, na primer, primećuje se da je predsednik zakačio nogu u kaiš za pedalu, umesto da izgubi ravnotežu, nesreća koja se može dogoditi svakome.
Tagovi
