Tvrdoglavo odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) u skladu sa prihvaćenim dogovorom predstavlja potencijalan rizik po bezbednost celog regiona, naveo je Demostat u današnjoj analizi.
Kako navodi, Zajednica srpskih opština (ZSO) bi sada mogla da bude ključ mira, ali i ključ novih sukoba, a granicu gde prestaje dijalog, a počinju sukobi, u svojim rukama drži međunarodna zajednica.
Zato su potrebni dodatni napori međunarodne zajednice, posebno SAD, da se pokrene proces implementacije sporazuma.
Demostat konstatuje da je jučerašnji sastanak glavnih pregovarača Beograda i Prištine u Briselu, koji je bio fokusiran na implementaciju Sporazuma o normalizaciji odnosa i njegovog Aneksa, završen bez ikakvih rezultata, a nema nagoveštaja kada bi pregovarači mogli ponovo da se sastanu i koji su naredni koraci.
Istraživač Demostata Milomir Mandić smatra da bi trenutna situacija mogla da destabilizuje ceo region, te da su potrebni dodatni napori SAD da bi se odglavio proces implementacije sporazuma, pre svega kad je reč o Prištini i formiranju ZSO.
„U okolnostima rata u Ukrajini, ovo ne ide u prilog zapadnim partnerima na Balkanu, što istovremeno odgovara njihovom geopolitičkim konkurentima, mislim prvenstveno na Rusiju“, naveo je Mandić.
On dodaje da će, gledano iz dosadašnjeg balkanskog iskustva, biti potrebni dodatni napori SAD da bi se otkočio proces implementacije sporazuma, što se pre svega odnosi na Prištinu i ispunjavanje obaveze kad je u pitanju nacrt Statuta ZSO u skladu sa sporazumom iz Brisela.
Novinar Milivoje Mihajlović rekao je za Demostat da bi ZSO sada mogla da bude ključ mira, ali i ključ novih sukoba, a da granicu gde prestaje dijalog, a počinju sukobi, u svojim rukama drži međunarodna zajednica.
On navodi da odbijanje Prištine da formira ZSO može da generiše dodatno nezadovoljstvo kod Srba, te ističe da je nezahvalno govoriti kako će se situacija odvijati, ali da, u razgovoru sa Srbima i Albancima, primećuje da priželjkuju rešenje koje će smiriti situaciju.
Najvažnije je, podvlači on, da međunarodna zajednica i Kfor, koji su delegirani da obezbeđuju mir na Kosovu, drže potpuno otvorene oči, kao i da dvojica lidera, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, imaju svest o tome da bi bilo kakav incident mogao da preraste u nešto ozbiljnije.
Politički analitičar Dušan Janjić smatra da postoji mnogo rizika na Kosovu, ali da je glavni razlog za strepnju to što niko ne pokušava da postigne dogovor o povratku Srba u kosovske institucije, čime bi se smanjio bezbednosni vakuum.
„Nema političkog rada, nema političke volje, a brine me i što se Kvinta ponaša krajnje opušteno, mada smo sad videli neke prve znake zabrinutosti kod Lajčaka. Amerikanci su stalno obećavali da će to biti rešeno, međutim, vidim da su i oni prihvatili neke mere koje podstiču nebezbednost i povećavaju rizik od povećanih sukoba, kao što su lokalni izbori“, naveo je on.
Janjić navodi da na Kosovu postoji bezbednosni vakum, jer je većina Srba napustila policiju, dok se na severu nalazi veliki broj specijalnih jedinica u kojima su Albanci, što je rizik samo po sebi.
Tagovi
