Uglavnom, navršilo se tačno deset godina od Vučićevog prvog „Maršalovog plana“ najavljenog 2013. kada je Vučić bio „prvi potpredsednik“ Vlade dok je premijer bio Ivica Dačić. I nismo dobili zvanični izveštaj šta je urađeno, a šta nije od obećanog. Kao što ni sad ne znamo, važi li još program „Srbija 2025.“ koji je na sličan način kao „Veliko skok“ na istom mestu – u Predsedništvu Srbije – Vučić najavio 2019. Davne 2013. Vučić je kao prvi potpredsednik u svom „Maršalovom planu“ istakao šta je to što u narednih deset godina moramo i možemo da uradimo, „a pre svega treba da napravimo sistem koji funkcioniše“. Ovaj njegov „sistem“ zaista funkcioniše, i izborni „perpetuum mobile“, i medijska hunta, i etatistički voluntarizam, i lična vlast, i klijentelizam, i reaktivni nacionalizam, i hibridnost režima, ima tu, treba biti pošten, i infrastrukturnih i još nekih ekonomskih uspeha, ali je pitanje da li je to zaista sistem o kome je 2013. maštao Vučić. On je izabrao „Maršalov plan“, ali je mogao komotno da izabere i Lenjinov NEP ili Ruzveltov Nju dil. To su samo terminološke finese – metafore za fascinaciju elite i prostote.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
