Škola je završena, ali desetogodišnji Mirko iz Monce, želeo je da piše. Ni manje ni više, nego pismo. I to Siniši Mihajloviću.
Ganule su ga Mihajlovićeve suze, možda i više od nekog gola Parme za koju navija. Mirko voli fudbal, ali nema priliku da leto provede na plaži jureći za loptom. On se bori sa leukemijom.
Njegovo pismo, objavljeno na sajtu novinara Đanluke Di Marcia, Vam prenosimo u celosti.
„Ja sam Mirko, dečak od 10 godina. Do oktobra 2018. godine živeo sam kao druga deca. Išao sam u školu, igrao fudbal i navijao za Parmu. A onda sam upoznao ovu prokletu bolest. Shvatio sam da postoje dva načina: da plačem po ceo dan, ili da se borim.
Mnogo mi u svemu znači pomoć porodice, a veliku podršku dobio sam i od Parme, od igrača. Posebno od Gazole i Inglezea. Išao sam da ih gledam i lakše sam podnosio sve. A onda sam u maju saznao da terapije nisu dovoljne i da mi je potrebna transplatacija. Osim toga, sezona je bila završena.
Od kada mi je urađena transplatacija 14. maja, osećam se bolje. Međutim, kada sam vas video na konferenciji za štampu, bilo mi vas je žao. Jer iako imam 10 godina, znam da je strah isti za sve. Uradite sve što je potrebno i budite hrabri. Nadam se da će vam moj savet pomoći i da ćemo se možda nekada sresti.
Poseban zagrljaj za Vas od Mirka.
I zapamtite: vuk ponekad nije tako loš, kako se čini“, zaključio je dečak.
Tagovi
