Desetorica najbogatijih ljudi na svetu povećali su svoje bogatstvo na 1.5 biliona dolara od početka pandemije, što je duplo više u odnosu na period pre pojave koronavirusa. Porast udela i cene nekretnina dovele su do toga da se dodatno produbi jaz između bogatih i siromašnih – reultat je istraživanja koje je sproveo Oxfam.
Iz ove organizacije su urgirali da svetske Vlade uvedu jednokratni porez u iznosu od 99 odsto za bogate, kako bi se prihod usmerio na proizvodnju vakcina i dalju borbu protiv pandemije. Prema najnovijim informacijama, još 163 miliona ljudi je od gurnuto ispod granice siromaštva, dok najbogatiji nastavljaju da napreduju, usled stimulacija koje dobijaju od država za borbu protiv virusa, prenosi Gardijan.
Oxfam predviđa da će do 2030. godine, 3.3 milijarde ljudi živeti sa zaradom manjom od 5.50 dolara na dan.
Izveštaj ove organizacije pokzuje kako su se primanja 99 odsto svetske populacije smanjila od marta 2020. do oktobra 2021. godine, dok se profit Ilona Maska, osnivača kompanije eletričnih automobila Tesla, zajedno sa profitom ostale devetorice najbogatijih na svetu, kolektivno povećavao za 1.3 milijarde dnevno.
Mask je prema podacima uzetih sa Forbsove liste milijardera, uvećao svoje bogatstvo za deset puta na 294 milijarde dolara u prvih 20 meseci pandemije, što ga je učinilo najbogatijom osobom na svetu. Pre Maska, na prvom mestu nalazio se Džef Bezos, osnivač Amazona.
Izvršni direktor organizacije Oxfam u Velikoj Britaniji Deni Skriskandradžaja rekao je da „eksplozija u rastu milijarderskog bogatstva, u vreme kada se povećava siromaštvo, pokazuje fundamentalne mane u funkcionisanju našeg ekonomskog sistema“.
„Sve se ovo može izbeći. Tragedija je da ljudi svakodnevno umiru zbog nemogućnosti da zadovolje osnove potrebe kakve su one za hranom i zdravstvenom negom. Vlast bi stoga trebalo da uvede progresivne poreze bogatima, kako bi ojačala svoj sistem u borbi protiv pandemije, te izgradila bolji sistem socijalne zaštite za sve nas“, rekao je Skriskandradžaja.
Uprkos tome što je nekolicina ljudi sa skromnijim primanjima takođe doživela finansijski napredak tokom trajanja pandemije, Oxfam pokazuje da desetorica najbogatijih poseduju više nego donjih 40 odsto svetskog stanovništva, što je negde oko 3.1 milijarde ljudi. Ovoj desetorici bi bilo potrebno 414 godina da potroše svoje kolektivno bogatstvo ukoliko svako od njih trošio milion dolara dnevno.
Pretnju koju izaziva nejednakost istakao je prošle nedelje predsednik Svetske banke David Malpas, kada je objavio najnovije prognoze svoje organizacije, a koje se tiču globalne ekonomije.
„Postoji jaz koji se sve više produbljuje između zemalja u razvoju i razvijenih država. Ova nejednakost je još više dramatična ukoliko se pogleda prihod po stanovniku ili prosečni prihod. Ljudi u zemljama u razvoju su ostavljeni bez ikakve pomoći i stopa siromaštva tamo ubrzano raste“, rekao je Malpas.
Tagovi
