Devet decenija od atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju

Na današnji dan, pre tačno 90 godina, jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen je u Marselju, zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Lujom Bartuom, tokom posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke.

Francuska mu je priredila veličanstven doček, o čemu svedoče i filmski zapisi na kojima je zabeležena čitava poseta, od ulaska jugoslovenskog broda u marseljsku luku, do atentata koji se dogodio dvadesetak minuta kasnije.

Tog kobnog 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova, kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja. Zvaničan doček trebalo je da se održi u Parizu, dok je u Marselju kralj dočekan od strane ministra inostranih poslova Luja Bartua i generala Žozefa Žorža, člana Visokog ratnog saveta.

Na trgu ispred palate Berze, oko 16.20, jedan čovek je iskočio iz gomile, noseći u ruci buket cveća. Na francuskom je viknuo: „Živeo kralj!“

Potom je skočio s desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz revolvera ispalio više hitaca u pravcu kralja.

Francuski pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, s konja je sabljom ubicu oborio na zemlju. Atentator je i sa zemlje nastavio da puca na sve oko sebe, da bi ga tek kada je bio potpuno oboren likvidirali francuski policajci. Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž pogođen je sa više metaka u grudni koš, nadlakticu i stomak. Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć. Ipak, rane su bile fatalne, i malo posle 17 časova kralj Aleksandar Karađorđević je preminuo.

Ministar Bartu je prevezen u operacionu salu bolnice „Božji dom“, gde je izdahnuo. Teško ranjeni general Žorž uspešno je operisan.

Atentator, Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski, takođe je preminuo. On je pogođen s nekoliko metaka, isečen je mačem a potom i linčovan od raspomamljene mase.

Smrt kralja Aleksandra uzburkala je celokupnu jugoslovensku javnost. Građanstvo u Beogradu je saznalo za vest oko 19:30, sa stranih radio stanica.

Pošto je najstariji Aleksandrov sin Petar bio maloletan, tročlano namesništvo je preuzelo ulogu kralja. Namesništvo je zakletvu vernosti položilo 11. oktobra, piše RTS.