Devojčica i planeta: Priča o Greti Tunberg

Prilično očekivano, Gretu Tunberg magazin Tajm proglasio je za ličnost godine zbog njenog zalaganja u borbi protiv klimatskih promena; na naslovnoj strani Tajma stoji naslov „Moć mladosti“ i ako je Greta po nečemu bila poznata osim svog ljutitog obraćanja moćnim facama i političkim liderima, bile su to njene godine, svega 16, iako joj niko čak ne bi dao više od 12.

Greta Tunberg je naročito uzdrmala javnost sredinom godine na skupu UN o klimatskim promenama kada je pitala svetske lidere kako se usuđuju da i dalje raspravljaju o parama i ekonomskom rastu dok planeta umire, ljudi umiru i čitavi ekosistemi propadaju.

Njene reči ipak su bile, kao i mnogo puta do tada, zasenjene načinom na koji se obratila – lica zgrčenog u ljutnji i besu i suznih očiju – i nije trebalo mnogo da se počne s ruganjem i podsmevanjem i tvrdnjama da je odlična glumica, a njen govor pomno izrežirana predstava; da je Greta, u stvari, izmanipulisano dete.

Biti globalni fenomen valjda neminovno znači i biti smešten pod lupu javnosti, da te nazivaju „mentalno bolesnim švedskim detetom“ i okrutno ti se rugaju na Tviteru, objavljuju mimove sa svastikom i porede te sa Gebelsom, da te nazivaju žrtvom maoističkog pranja mozga, ili, sa druge strane, pozivaju da tebe neko spase od straha i histerije koje šire ekopaničari.

U njoj mora biti makar zrna fanatizma, u to su svi sigurni, iako sa svojim Hajdi kikama deluje infantilno, ali da razjasnimo: ne, to što se ponaša kako se ponaša i izgleda kako izgleda nema veze sa fanatizmom i ispiranjem mozga, već sa Aspergerovim sindromom, poremećajem iz autističkog spektra čija je jedna od glavnih odlika ponašanje koje prati intenzivnost i fokusiranost. Držanje za specifičnu ideju, za jedno usko područje interesa, jedna je od udarnih karakteristika Aspergera. Način na koji priča – a kojim se svi još intenzivnije bave otkada se pojavio snimak na kojem Greta govori bez prethodne pripreme – ima veze sa poremećajem, ograničen raspon intonacije, utisak nepovezanosti, neuobičajeno brz, isprekidan ili glasan govor. To, iz nekog razloga, oni koji joj se smeju često zaborave da pomenu.

Ne čudi da Tramp nije propustio priliku da joj se naruga; oni drugačiji, oni koji se usuđuju da oponiraju vladajućem narativu, oni kojima se spočitava hrabrost i odvažnost i sloboda da kažu šta misle ionako su predmet prezira i progona u Trampovoj Americi.

I možda Greta Tunberg neće nikada dobiti Nobelovu nagradu za mir – mada je ove godine, kako su pisali mediji, bila favorit kladioničara – ali je, to je izvesno, postala prepoznatljivo lice nove generacije boraca za planetu, ona koja artikuliše strah koji ekološki osvešćeni ljudi osećaju, ona koja je dotakla neuralgičnu tačku kada je postavila ono dečje pitanje koje sažima sav apsurd politike koja suše, uragane, poplave, i otopljene glečere meri u dolarima.

Njujork tajms je, kada je mlada Šveđanka dospela u žižu javnosti kao ono dete što beži iz škole da protestuje zbog globalnog zagrevanja, počeo njenu priču sasvim odgovarajućom rečenicom: komplikovano je biti Greta Tunberg.

Mala, stidljiva 16-godišnjakinja iz Švedske koja se izborila sa depresijom i koja beži iz škole da bi svetu pokazala da treba da se bori protiv klimatskih promena, tada je na stokholmskom trgu okupila paradu pristalica.

Šestoro studenata iz Švajcarske putovalo je vozom čitavih 26 sati da dobije njenu podršku za peticiju u izmeni švajcarskog zakona o emisiji ugljen-dioksida. Italijanski naučnik rekao joj je da ga podseća na njega dok je bio mladi aktivista. Televizijske ekipe su se tiskale oko nje. Žena iz grupe za zabranu pušenja prišla joj je da joj pokloni majicu. Greta je klimnula glavom i prošaputala „Hvala“, dok je pozirala fotografima. Sva ova pažnja je bila, kako je rekla, sjajna. To znači „da ljudi slušaju“.

Ali je onda iz nje pokuljao bes. „Iritantno je kada ljudi kažu: ‘Oh, vi deca, mladi ljudi, vi ste nada. Vi ćete sačuvati svet'“, rekla je nakon što joj je nekoliko odraslih reklo upravo nešto takvo. „Mislim da bi bilo od pomoći da nam samo malo pomognete.“

To je prava Greta. Ironična. Oštrog jezika. Ponekad sarkastična. Nimalo slatka.

„Ne može biti laskava ili rastrešena. Nije impresionirana slavnim ljudima, niti se čini da je zanima svoja rastuc“a slava. Ali upravo ti kvaliteti su joj pomogli da postane globalna senzacija. Tamo gde drugi govore jezikom nade, Tunberg ponavlja neponovljivu nauku: ‘Okeani c“e se uzdic“i. Gradovi c“e poplaviti. Milioni ljudi c“e patiti'“, napisao je Tajm.

Kada je premijerka Velike Britanije Tereza Mej u februaru rekla da su đački protesti samo „gubljenje vremena za učenje“, Greta je uzvratila na Tviteru: „A opet, politički lideri već 30 godina ne rade ništa. A to je malo gore.“

Njen usamljeni akt građanske neposlušnosti – bežanje iz škole da bi protestovala pred parlamentom – pretvorio ju je u svojevrsnu globalnu ikonu. Inspirisao je veliki broj druge dece da izađu na demonstracije, pokrenuo raspravu o tome treba li deca da beže iz škole da bi učestvovala u borbi protiv klimatskih promena, ali i okupio trolove, hejtere i skeptike koji se pitaju ko profitira od Grete.

Poslednjih šest meseci bilo je, kako je rekla, „čudno drugačije“. Pozivali su je da priča, da drži govore, na šta nije navikla.

„Čitavog života bila sam nevidljiva, nevidljiva devojčica u pozadini koja ništa ne govori“, rekla je ona. „Iz dana u dan, ljudi me slušaju. To je čudno. Teško je.“

Kao starije dete, Greta je odrasla u Stokholmu, a poput toliko druge dece gledala je filmove o topljenju Arktika i sudbini polarnih medveda i kitova koji umiru od nataložene plastike u stomaku. Međutim, za razliku od svojih vršnjaka, nije mogla da se pomiri s tim.

„Počela sam da neprekidno razmišljam o tome i veoma sam se rastužila“, rekla je ona. „Te slike su mi se urezale u glavu.“

Sa adolescencijom je došao i pritisak društva. Nisu je zanimale stvari koje zanimaju drugu decu: mobilni telefoni, odeća. Ništa od toga je nije interesovalo, priseća se njen otac. „Mislim da je bila izolovana i veoma usamljena“, kaže Svante Tanberg.

Do 11. godine Greta je zapala u duboku depresiju. Prestala je da odlazi u školu. Prestala je da jede. Prestala je da raste. Govorila je samo u kući i pred jednom učiteljicom u školi.

„Moj lični svet ranije je bio prilično veliki“, kaže ona. „Bila sam potpuno sama.“

Da li je taj usamljenički svet još uvek tu? „Da“, brzo odgovara. „Ali je sve manji, a stvarni svet je sve veći.“

Dodala je da je sada srećnija. „Imam svrhu. Postoji nešto što moram da uradim.“

Greta je i dalje sitna za svoje godine, zato što nije jela dok se borila sa depresijom. Ne smeje se mnogo, niti voli da ćaska. Ili, kako već ona to kaže, „govori samo ono što je neophodno“.

Uvek radije bira da bude u društvu odraslih ili životinja, umesto sa svojim vršnjacima.

Greta kaže da se osetila bolje kada ju je neko čuo, prvo njeni roditelji. Prestala je da jede meso. Zatim je postala vegan, ali joj majka, Malena Ernman, i dalje ponekad podvali sir.

„Noću, da ne bih primetila“, kaže Greta.

Njena najvažnija pobeda dogodila se kada je 2016. godine ubedila majku da prestane da putuje avionom, što je velika stvar uzevši u obzir da je Malena Ernman poznata operska pevačica u Švedskoj.

Greta je u avgustu sedela pred švedskim parlamentom. Uskoro je dobila pozive za konferenciju UN o klimatskim promenama i Svetski ekonomski forum u Davosu, gde je biznis liderima rekla da je za njihov uspeh planeta „platila nezamislivu cenu“.

Od tada se obratila šefovima država u Ujedinjenim nacijama, sastala se sa papom, polemisala sa predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom i inspirisala četiri miliona ljudi da se pridruže globalnom klimatskom štrajku 20. septembra 2019. godine, najvec“oj klimatskoj demonstraciji u istoriji čoveka, navodi u obrazloženju Tajm, zbog nje su stotine hiljada tinejdžerki, od Libana do Liberije, izbegavale odlazak u školu da bi vršnjake vodile u klimatskim protestima širom sveta. I ako poneti titulu Tajmove ličnosti godine znači da ste obeležili godinu za sobom i da ste inspirisali ljude, Greta Tunberg je tu nagradu i te kako zaslužila.