Od svih obećanja Homeini je ispunio samo prvo: Iran nije postao komunistička zemlja. Par nedelja posle povratka u persijsku prestonicu Homeini je skinuo masku: „Neću dozvoliti nikome da krši islamske zakone koje moraju svi da poštuju.“ Vrlo brzo su se na ulicama Teherana pojavili kranovi sa obešenim ljudima, jeziva praksa koju i danas primenjuje islamski režim. Devojke i žene su vraćene u srednji vek. Homeini je odobrio brakove i seksualno opštenje sa devojčicama od devet godina, pred sudskim organima glas žene vredi dva puta manje od muškog i nametnut je islamski stil oblačenja i pokrivanja žena, kao nižih i manje važnih bića od muškaraca.
Šah Reza Pahlavi jeste bio diktator i tiranin, ali je činjenica da je Iran u njegovo vreme bio mnogo veselije i bolje mesto za život, pogotovo za ženski pol. Šah je gradio identitet Irana na višemilenijumskoj i preislamskoj tradiciji, insistirajući na nacionalnom a ne na islamskom elementu, modernizovao je zemlju, žene su imale gotovo ista prava kao i muškarci. Teheran je bio grad zabave, provoda a iransko vino bilo je izvoženo u ceo svet.
Islamistima nije smetao diktatorski način vladanja već „vesternizacija“ društva, prava žena i uništavanja „islamskih vrednosti“. Komunisti su tražili politička prava i demokratizaciju zemlje kako bi preko izbora i mirnim putem mogli da stignu na vlast.
Još jedna sličnost između ruske i iranske priče jeste „nasleđivanje“ tajnih policija. Kao što je Ohrana preko noći postala Čeka, isti ljudi u drugim „uniformama“, tako je i zloglasni Savak promenio samo ime u Vavak.
Nepopularnosti islamskog režima znatno je doprinelo ponašanje basidža, odnosno tzv. Moralne policije, uključujući i brutalno ubistvo 22-godišnje Maše Amini jer nije nosila „propisno“ islamski veo. Serija protesta u Iranu „Žene, Život, Sloboda“ uznemirila je su vladajuću teokratsku oligarhiju, ali je nije ugrozila.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
