Osnivač „kompanije za marketing“ i za „lično i profesionalno usavršavanje“ „Neksiem“ (NXIVM) koja je međutim opisana kao „kult“, osuđen je u utorak na 120 godina zatvora zbog pretvaranja nekih sledbenica u seksualno roblje bukvalno žigosano njegovim inicijalima.
Sud u Bruklinu osudio je Kita Ranijera, „gurua ličnog usavršavanja“ čiji sledbenici su bili i milioneri i holivudski glumci, među kojima i unuka princeze Jelisavete Karađorđević, Indija Oksenberg verovatno najpoznacija članica kulta zahvaljujući majčinoj slavi ali i neumornim pokušajima da je izbavi iz njihovih kandži. Njena majka Katarina Oksenberg je objavila knjigu o tome, a Nedeljnik vam prenosi delove.
„Bilo je to pitanje koje nijedna majka ne bi trebalo da ikada postavi svojoj ćerki. Ali nisam imala izbora – njen život je bio u opasnosti. Morala sam da dođem do istine, i to brzo.
Indija je bila na kraju petodnevne posete kući pošto je došla iz Njujorka. Vozile smo se duž pacifičke obale na putu do doktora kada sam je pitala: „Indija… jesi li žigosana?“
Reči za koje nikad nisam pomislila da ću ih izustiti. Ni u milion godina.
Sedeći pored mene na suvozačevom sedištu, moja ćerka je izgledala prazno i neispavano. Njena zlatna plava kosa opadala je u pramenovima, i u dvadeset i pet godina, nije imala menstruaciju godinu dana – razlog zbog kojeg se tog dana viđala sa doktorom. Uz to, moja ćerka, vedra i otvorenog duha, postajala je udaljena i opterećena poslednjih meseci, do te mere da sam je jedva prepoznala.
Nekoliko nedelja ranije, na moj užas, otkrila sam zašto.
Prijateljica me je pozvala da me upozori da je Indija umešana u tajno sestrinstvo gospodara i robova, u kojem žene izgladnjuju i, na tajnoj ceremoniji, nage označavaju na stidnom području uz pomoć vrele čelične sprave za žigosanje – kao stoku“.
Ovako Katarina Oksenberg, ćerka kneginje Jelisavete Karađorđević i zvezda serije „Dinastija“, u svojoj knjizi „Captive: A Mother’s Crusade to Save Her Daughter from a Terrifying Cult“, opisuje trenutak kada saznaje koliko je njena ćerka Indija (26) duboko uvučena u „mračan i zli svet“ kulta NXIVM čijem se mastermajndu, guruu za samopomoć Kitu Ranijeru, upravo sudi.
Kaže da je majka čije je dete bilo zlostavljano i iskorišćeno. I da nije sama.
Katarina Oksenberg se 2011. godine pridružila ćerki Indiji na seminaru organizacije pod nazivom NXIVM. Njena dvadesetogodišnja ćerka bila je na pragu izgradnje nove kompanije i obe su mislile da bi joj taj program mogao pomoći. Ali, ubrzo, videla je zlokobnu stranu onoga što je trebalo da bude organizacija za samopomoć osmišljena da pomogne svojim klijentima da postanu najbolje verzije sebe. Ona se povukla iz organizacije 2013, ali Indija nije.
Katarina u knjizi svedoči kako joj je ćerka uvučena dublje u kult, i na kraju se pridružila tajnom, elitnom „sestrinstvu“ koje je regrutovalo druge žene kao „robove“, izgladnjujući ih, i koje su bile označene inicijalima svog vođe.
„U svojoj glavi, mogla sam da čujem ženske krike i miris njihovog zapaljenog mesa. Molila sam se da moja slatka ćerka nije otišla toliko daleko da je dopustila da je neko varvarski osakati i muči, ali sam se bojala najgoreg“, piše Katarina.
„Da, mama“, prizna neodlučno Indija. „Ja sam označena. Ali zašto je to problem? To je bilo dobro iskustvo za mene!“, rekla joj je Indija. „Srce mi se slomilo“, priznala je glumica srpskog porekla. A kada joj je Indija rekla: „To je dobra stvar jer je … izgradnja karaktera“, priznaje, htela je da vrišti.
Izgledalo je kao da je Indiji neko „menjao mozak“, a njene reči i fraze zvučale su unapred programirane, usađene u glavu.
„Nije bilo moguće dopreti do nje. Ništa što sam rekla nije moglo da razbije čaroliju pod kojom je bila. Nekoliko sati kasnije, ona će biti u avionu ka sedištu kulta u Olbeniju, u Njujorku, da bi sledeće nedelje učestvovala na ceremoniji žigosanja sledeće žrtve. Izgubila sam je, bila sam sigurna da sam je izgubila. I osećala sam se kao da gubim razum“, piše Katarina Oksenberg u prologu knjige koju je Nedeljnik dobio ljubaznošću princeze Jelisavete.
Kasnije, pitaće se očajnički šta je Indiju tako snažno privuklo: „Mislim da je to bila njihova priča o stvaranju više sreće u svetu i poboljšanju čovečanstva.“
Kako je Indija postajala bliža organizaciji i preselila se u sedište o Olbeniju, Katarina je prvo primetila kod ćerke umor i beživotnost u očima; Indija se hvalila kako je smršala, slučajno je čula kako drugoj deci govori da ne želi da ima decu, pokušavala je da sakrije da ima dva telefona, što je bilo nemoguće jer je stalno odgovarala na poruke i pozive…
„Čak je i moja majka primetila da nešto nije u redu. Posle priče sa Indijom na terasi jednog popodneva, došla je da razgovara sa mnom u kuhinju“, seća se Katarina Oksenberg.
„Pitala sam Indiju šta radi u Olbeniju i šta planira, i nisam uopšte razumela njen odgovor“, rekla mi je majka. „Zvučalo je kao da priča ukrug. Možda sam postala senilna“, rekla joj je kneginja Jelisaveta tada.
Nekoliko dana kasnije, pošto su stigli kući, a Indija otrčala natrag u Olbeni, zvao je Indijin otac Bil.
„Indija mi je rekla da duguje 130.000 dolara.“ I dok je razmišljala kako da je izvuče iz duga, Katarini je stigao drugi poziv.
Indijina prijateljica Boni joj je rekla da „mora da spase Indiju“ i ispričala da je ona potpisala doživotni zavet i „kolateral“ (tako su u kultu nazivali obavezu slanja „ranjivih“ kompromitujućih, nagih, fotografija) za sebe, a verovatno i nju. To je bio trenutak buđenja za Katarinu Oksenberg.
„Kit ih stavlja na izgladnjujuće dijete i tera da se odreknu vlasništva, imanja, bankovnih računa, čak i svoje buduće dece. Bivaju kažnjavani ako ne urade kako im je rečeno. Svaki gospodar mora da regrutuje šest, sedam robova, a onda robovi postaju gospodari, i regrutuju svoje robove…“
A onda je šapnula: „Indija nije samo rob, i ona je gospodarica.“
Boni je ispričala da se sve srušilo između njih dve kada je Alison Mak postala Indijina mentorka krajem 2015. i početkom 2016. godine.
„Pokušala sam da upozorim Indiju. Videla sam neke jako, jako loše posledice Alinog podučavanja“, rekla je.
Boni je rekla i da je Kit „imao pik“ na Indiju godinama.
„Indija mi je prošlog proleća rekla za tajni projekat na kojem radi sa Kitom i Alison. Zove ga ‘Projekat’ dok drugi članovi koriste drugu šifru, ‘the Vow’ ili ‘The Agency’ ili ‘DOS’ — što je latinski naziv za ‘Dominus Obsequious Sororium’ i znači ‘gospodar pokornih žena’.“
Prilikom jednog razgovora sa Indijom, kada joj je Katarina rekla da zna da i ona vrbuje „robove“, da Kit spava sa svim ženama, da je ona ispraznila sve svoje bankovne račune, za žigosanje… upitala ju je da li spava sa Kitom.
„Ne, mama“, rekla joj je, ali priznaje Katarina Oksenberg, nije mogla da odredi da li govori istinu. Pošto joj je rekla da ne može da dozvoli da se to sve nastavi, da će otkriti sve o kultu i njoj, Indija ju je molila da to ne učini.
„Mama, to će samo pogoršati stvari po mene“, rekla je.
Priznaje da je čak kod dve firme za bezbednost pitala da li bi mogli da kidnapuju Indiju i da je dovedu kući. Rečeno joj je da su nasilno izvlačenje i takve intervencije prošlost.
„Jedan član kulta je nedavno tužio roditelje za četiri miliona dolara za kidnapovanje iz kulta – i dobio. Jedine s kojim nisam kontaktirala bile su specijalne jedinice i mafija…“
Katarina Oksenberg je preispitivala svoju krivicu.
„Zašto se to dogodilo Indiji? Želela sam da znam. Da li se to dogodilo zato što sam je vodila u hram Dipaka Čopre kada je bila beba? Da li nije trebalo da joj pričam o svojim avanturama za samopomoć iz prošlosti? Da li je njeno ropstvo bilo moja krivica za ono što sam uradila Kitu ili zato što sam je odvela tamo na prvom mestu?“
Katarina Oksenberg u knjizi iznosi šokantne podatke do kojih je došla u svojoj istrazi. Navodi slučaj devojke Đine Hačinson, koju je šef kulta ubedio da napusti školu kako bi mogao da joj bude tutor. Kada je njena starija sestra saznala da imaju seks, Kit joj je rekao: „Duša tvoje sestre je starija nego njene biološke godine“, kao i da je „budistička boginja kojoj je suđeno da bude sa njim“. Đina će nekoliko godina kasnije otići u manastir i upucati se.
Zašto je Kit tražio od devojaka da budu tako mršave? „Jedan gram viška na ženi me baš odbija. Ne mogu da imam erekciju zbog toga.“
Priča da je bila prestravljena da bi Indija mogla završiti na ostrvu Fidži. Tamo bi je zauvek izgubila. Bila je to destinacija za bekstvo. Otkrila je da je Kler Bonfman, naslednica imperije Sigram, kupila 80 odsto privatnog ostrva Vakaja na Fidžiju. U razgovorima sa odbeglim članovima saznala je i da postoje spekulacije da ako bi Kit upao u nevolju, odane robove DOS-a bi naveo da počine samoubistvo „iz časti“. Plašila se da bi Indija mogla da izvrši samoubistvo.
Nakon objavljivanja priče u medijima, Katarina kaže da je očekivala da će jedan od mnogih poziva koje je dobila biti i od njene ćerke i da će, pošto pročita članak, shvatiti istinu o Kitu i reći: „Mama, dođi po mene i izbavi me. Hoću kući.“ Ali takav poziv se nije desio.
Osetila je olakšanje posle objavljenih članaka. Sve dok nije videla Indijin jutarnji post na Fejsbuku u kojem podržava kult.
„Apsolutno sam dobro, sjajno zapravo. Nikada ne bih izložila sebe ili ljude koje volim opasnosti. To su moji prijatelji i kolege. Nikada nisam videla ništa osim dobrog iz njihovog rada.“
Uloga Jelisavete je bila važna u trenutku kada je Indija prekinula komunikaciju sa majkom. Prilikom jednog susreta kneginja je upozorava „da su sve devojke bile uznemiravane i zlostavljane“. „Nije istina, bako. Nisam ni čula ni videla zlostavljanja“, rekla joj je Indija. Princeza Jelisaveta je upozorila da devojčice dolaze za granice Meksika i da izgleda kao prostitucija i ropstvo i da pretpostavlja da sve završe u krevetu sa Kitom. Ali Indija nije to prihvatala. Rekla joj je da Katarina „nije stavila njen interes na prvo mesto time što je sve obznanila“.
„Nije imala izbora. To je bio jedini način da pokrene stvari ako je to zaista zlokoban kult“, rekla je tada Jelisaveta. Indija ju je ubeđivala da to nije ništa opasno i da je „Kit veoma dobar čovek“ i da „zna da majka misli da je luda, ali da ona posećuje doktora i ide na testiranje kako bi dokazala da to nije tačno“.
Ranijer je pobegao u Meksiko gde su ga uhapsili policija Meksika i agenti FBI-ja 2018. godine u martu, pošto je istraga oko NXIVM pokrenuta godinu dana ranije.
Na sudu se Ranijer (58) izjasnio da nije kriv u svih sedam tačaka optužnice za seksualnu eksploataciju, posedovanje dečje pornografije i druga krivična dela. On je, kako je pisao „Gardijan“, u sudnici bio potpuno bezizražajan. Ranijerovi advokati odbranu su zasnovali na tvrdnjama da su veze unutar NXIVM-a bile konsenzualne, da su intimne fotografije predstavljale dokaz posvećenosti, a da je nad „robinjama“ uspostavljao kontrolu jer su to same tražile.
Međutim, koosnivačica NXIVM-a Nensi Salcman je priznala na sudu da je pratila i snimala žene koje su bile pripadnice, kako bi se uverila da u organizaciji nema „krtica“. Takođe je priznala da je naredila drugima da „unište video-snimke“ na kojima su bila zabeležena Ranijerova „učenja“.
I glumica Alison Mak, zvezda serije „Smolvil“, priznala je da je pripadala DOS-u i da je regrutovala robinje, a i ona bi trebalo da se pojavi kao svedok.
Najiščekivanije je bilo svedočenje triju sestara iz jedne meksičke porodice jer je Ranijer, navodno sa jednom od sestara, na sudu imenovanom kao „Devica Kamila“, započeo seksualnu vezu kada je imala svega 15 godina. On je optužen da je silovao devojčicu više stotina puta kada je imala 12 i 13 godina, ali i da je prisustvovao seksu između nje i druge žene koju je oralno zadovoljavala dok je žena bila vezana za sto, sa povezom preko očiju.
Pitanje je kako ovakve grupe i dalje privlače članove, i to posle negativnih iskustava kao sa kultom Bagvana Šrija Radžniša, poznatijeg kao Ošo, o kojem je Netfliks snimio dokumentarac. Većina pripadnica ovog kulta „imala je sav novac ovog sveta, a jedino su želele da pronađu smisao života“, možda je najbolji odgovor koji je dala Samija Šoaib, glumica koja je navela da joj je Alison Mak predložila da se pridruži NXIVM-u.
Ranijer je osuđen na neobično visoku kaznu, na osnovu prošlogodišnje osudjujuće presude. Sudija Nikolas Garaufis nazvao je Ranijera „okrutnim i nemilosrdnim“ u „potpuno nečuvenim“ zločinima nad devojčicama i devojkama.
Tužioci su tražili kaznu doživotnog zatvora, dok je odbrana navodila da bi 15 godina bila adekvatna kazna.
Učesnici Ranijerovog programa „Neksiem“ započetog 1998. godine, plaćali su hiljade dolara za „kurseve ličnog razvoja“, namenjene samo onima sa posebnim pozivnicama. Sedište tajnog kulta bilo je u blizu grada Olbani, u saveznoj državi Njujork, a ogranke je imao i u Meksiku i Kanadi.
„Neksiem“ je ove godine bio predmet dve televizijske serije, „The Vow“ kompanije „HBO“ i „Seduced: Inside the NXIVM Cult“ kompanije „Starz series“.
Ranijer je osuđen za reketiranje, krijumčarenje stranaca, trgovinu ljudima, iznudu i opstrukciju pravde.
Tagovi
