Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji: Nasilje nad decom podriva društveni i ekonomski razvoj

Kako komentarišete povećanje broja prijavljenih slučajeva nasilja nad decom?

Nasilje je suviše često nevidljivi problem jer se događa u domovima i porodicama ili zato što ga ljudi ignorišu, ili ga jednostavno ne prijavljuju zbog straha ili stigmatizacije. S obzirom na to da je mnogo nasilja skriveno od javnosti – i zato što se prečesto toleriše – brojevi ne odražavaju istinski obim problema.

Međutim, u Srbiji se situacija menja jer se žrtve sve češće odlučuju da progovore, a nevidljivo postaje vidljivo. To, u određenoj meri, objašnjava veći broj slučajeva. Na primer, broj slučajeva porodičnog nasilja koji su prijavljeni centrima za socijalni rad skoro se udvostručio između 2015. i 2020. godine – sa 18.743 prijavljenih slučajeva u 2015. na 36.656 prijavljenih slučajeva prošle godine. Samo u 2020. godini, 23 procenta žrtava porodičnog nasilja bila su deca (8.365) koja su bila izložena emocionalnom nasilju, zanemarivanju i fizičkom nasilju. 192 dece je prijavljeno kao žrtve seksualnog nasilja, a 457 dece je moralo da bude izmešteno iz nasilnih porodičnih sredina radi njihove bezbednosti. U 117 slučajeva podneta je krivična prijava.

Nasilje nad decom, fizičko, emocionalno ili seksualno, događa se u svim zemljama i u svim okruženjima – u domu, zajednici, školi i na internetu. U većini slučajeva, nad decom vrše nasilje ljudi kojima veruju, a koji su često skriveni od pogleda javnosti. Nijedno ljudsko biće, a posebno deca kao najranjiviji, ne bi trebalo da bude izloženo nasilju. Ukoliko se dogodi da budu izloženi nasilju, treba im pružiti podršku i rehabilitaciju bez odlaganja.

Srbija je na pravom putu, ali još mnogo toga treba da se uradi da bi se smanjili rizici koji vode ka nasilju i stvorilo okruženje u kojem se svaka žrtva (dete) tretira i štiti s poverenjem i dostojanstveno od strane svih – institucija, profesionalaca i medija.

Koji su najneposredniji i dugoročni efekti nasilja po decu?

Izlaganje nasilju izaziva bol, strah, fizičke povrede, teskobu, depresiju. Dokazi takođe ukazuju na to da toksični stres povezan sa nasiljem u ranom detinjstvu može trajno da poremeti razvoj mozga. Dugoročni uticaji uključuju agresivno i asocijalno ponašanje, zloupotrebu opojnih supstanci, čak i rizično seksualno i kriminalno ponašanje. Važno je napomenuti da deca koji su pogođena nasiljem ne moraju uvek da izgledaju kao da su zlostavljana. Ali ona mogu da pate od nesanice, da se osećaju loše ili da se povuku iz društvenih aktivnosti. Možda čak i razmišljaju o samoubistvu.

Deca lako usvajaju nasilne modele u svojim porodicama i tako uče da je u redu vređati nekoga koga volite ili sa kim se ne slažete. Tako se nasilje prenosi na odnose sa vršnjacima i drugim odraslima. Deca koja odrastu sa nasiljem češće ponavljaju takvo ponašanje kada i sami postanu mladi odrasli ljudi i negovatelji, stvarajući novu generaciju žrtava.

Pored toga, nasilje nad decom značajno podriva društveni i ekonomski razvoj zajednica i naroda. Globalni ekonomski troškovi koji su rezultat fizičkog, psihološkog i seksualnog nasilja nad decom procenjuju se na čak 7 biliona dolara – otprilike 8 procenata globalnog BDP-a godišnje.

Kakva je situacija u Srbiji kada je u pitanju sprečavanje i zaštita dece od nasilja?

Iako je nasilje nad decom rašireno i opšteprisutno, u većini slučajeva deca koja su žrtve nasilja nisu informisana o svojim pravima i ne znaju gde da odu, koga da pozovu i kako da prijave incidente nasilja i traže pomoć da prevaziđu traumu koju su pretrpela. Ona moraju imati sigurne, poverljive, pristupačne i multisektorske mehanizme senzibilisane za dečje potrebe, gde mogu da potraže savet i prijave nasilje i da pristupe delotvornim pravnim lekovima i podršci u cilju ozdravljenja, oporavka i reintegracije.

Međutim, prijavljivanje nasilja ili davanje izjave službeniku policije, tužiocu ili sudiji obično je stresno iskustvo, čak i za odrasle. Deca obično nemaju dostupne mere bezbednosti i privatnosti, pravnu i psihosocijalnu podršku, i izložena su neizvesnosti, brojnim i opsežnim ispitivanjima neprikladnim za njihov uzrast u zastrašujućem okruženju, i dugotrajnim postupcima, gde najbolji interes deteta nije uvek u fokusu pažnje.

Veoma važan momenat u procesu obezbeđivanja sistema za prevenciju i zaštitu dece od nasilja u Srbiji predstavlja usvajanje dva strateška dokumenta prošle godine koji nam daju jasne smernice za dalje aktivnosti: Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine.

Šta UNICEF u Srbiji radi u oblasti prevencije nasilja nad decom?

Globalno i u Srbiji, UNICEF je u prvim redovima borbe za prevenciju i reagovanje na nasilje i sarađuje sa širokom mrežom partnera na postizanju rezultata. Radimo sa vladom, civilnim društvom, poslovnim sektorom i medijima na prevenciji i zaštiti dece od svih oblika nasilja. UNICEF pomaže da se unaprede politike i zakoni koji štite decu kako bi poslali snažnu poruku društvu da je nasilje ne samo neprihvatljivo već i kažnjivo po zakonu, i da deca žrtve ili svedoci imaju pravo na odgovarajuću pomoć. Podržavamo roditelje, negovatelje i porodice u nameri da se brinu o svojoj deci na način koji promoviše njihovu dobrobit i potencijal, i integrišemo usluge u svakodnevni život porodica. Podržavamo i promovišemo Nacionalnu dečju liniju – NADEL, servis za decu koji nudi pomoć, podršku i brigu, kao i mehanizme za decu da prijave slučajeve nasilja.

UNICEF je član Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova koja radi na promeni stavova i društvenih normi koji podstiču ovo teško nasilje nad decom, posebno devojčicama. Takođe, UNICEF godinama radi na uspostavljanju pravosudnog sistema po meri deteta u zemlji. Kako se deca osećaju stigmatizovanim i plaše se da prijave nasilje, važno je da se ojača istraga senzibilisana za potrebe deteta i čitav pravosudni proces, i da se zaštite žrtve, da se na odgovarajući način izađe u susret osetljivim potrebama dece i podstaknu prijavljivanje i poverenje u sistem.

Zaštita dece od nasilja je zadatak svih nas. To zahteva sveobuhvatan pristup, s obzirom na to da su mnoge vrste nasilja povezane sa drugim faktorima, uključujući siromaštvo, nejednakosti, sukob, nedostatak obrazovanja i društvene norme.