Digital Futures Index: Srbija prednjači u izvozu digitalnih usluga i zastupljenosti žena u IT industriji

Microsoft je kreirao Digital Futures Index i izmerio nivo digitalizacije 16 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija. Index donosi podatke o nivou digitalizacije zemlje, detektuje najuspešnija područja, ali i područja na koja se potrebno fokusirati kako bi se ubrzao proces digitalne transformacije.

Digitalizacija je posmatrana kroz 5 kategorija digitalnog razvoja: digitalno poslovanje, digitalna vlada i javni sektor, digitalna infrastruktura, digitalni sektor i ljudski kapital.

Ukupan nivo digitalnog razvoja Srbije je 85, što je ispod proseka zemalja srednje i istočne Evrope (100 je broj bodova definisan kao prosek za srednju i istočnu Evropu). Srbija je izuzetno dobra u ICT izvozu i doprinosu ICT sektora BDP-u te je jedna od zemalja s najboljim rezultatom kada je reč o rodnoj ravnopravnosti IT profesionalaca. Kada govorimo o negovanju budućih talenata iz oblasti IT-ja, Srbija isto tako beleži dobre rezultate, postižući visok nivo procenta diplomaca koji dolaze iz ICT i STEM obrazovanja. Sve to naglašava potencijal zemlje da nastavi napredovati i u drugim oblastima, kao što su razvoj digitalnih veština, modernizacija obrazovnog sektora i digitalizacija javnih usluga.

,, Microsoft je, vođen idejom da pomogne donosiocima odluka u ubrzanju digitalne transformacije društva, kreirao Digital Futures Index, koji je pokazao kako su digitalno naprednije zemlje zelenije, bogatije, inovativnije i kompetitivnije. Vidimo veliki potencijal u Srbiji kroz podsticanje kompanija da prihvate digitalnu transformaciju i nadograde digitalne veštine, što će da ubrza digitalni rast i ojača ekonomiju. Ostajemo snažan partner na putu dalje digitalizacije javnog sektora, industrije i društva u celini,” komentarisao je Milan Gospić, direktor Microsofta u Srbiji.

Rezultati Digital Futures Indexa za Srbiju po kategorijama, u odnosu na prosek zemalja srednje i istočne Evrope (100 označava prosek)

U kategoriji digitalno poslovanje, Srbija je ostvarila rezultat 82, 18 bodova ispod proseka centralne i istočne Evrope. Iz parametara vidimo da Srbija zaostaje za 12 bodovaod proseka kada se gleda broj preduzeća koja koriste cloud i 13 bodova kada se gleda procenat preduzeća koja zapošljavaju ICT stručnjake, što rezultira nižom ocenom digitalne konkurentnosti (76). Iako Srbija zaostaje za prosekom po pitanju digitalne konkurentnosti, postoji ogroman potencijal za povećanje ako više kompanija prihvati digitalne trendove i  hibridnu kulturu rada.

U kategoriji digitalna vlada i javni sektor ukupan rezultat je 89.Srbija ima rezultat 91za javnu interakciju sa javnim sektorom putem digitalne tehnologije, što predstavlja jake osnove za dalji razvoj. Posebno je evidentan fokus na razvoju digitalnih javnih servisa, gde se vidi svakodnevni napredak. Srbija ima natprosečne rezultate i po pitanju pristupa računaru za domaće zadatke i  po procentu nastavnika koji poseduju veštine da integrišu digitalno učenje u nastavni plan i program, ali ono gde zaostaje jeste ulaganje u platforme za onlajn učenje – što sugeriše da je prioritetni fokus da se ubrza digitalizacija obrazovanja.

U oblasti digitalne infrastrukture država beleži 92 boda. Srbija je 19 bodova ispod proseka u korišćenju pametnih telefona, a 23 ispod proseka kada je u pitanju korišćenje interneta, ali premašuje prosek za 31 kad je u pitanju brzina mobilnog interneta. Investiranjem u digitalnu infrastrukturu, Srbija ima značajnu priliku da poveća broj aktivnih digitalnih građana. U tome važnu ulogu ima javni sektor kroz digitalizaciju javnih usluga i promociju razvoja veština: za primer su projekti poput povezanih škola (povezivanje školskih ustanova na internet), jer predstavljaju osnov za dalju modernizaciju korišćenjem digitalnih alata.

U kategoriji digitalni sektor Srbija je zabeležila 99 bodova. Istražujući veličinu digitalne ekonomije, vidimo da ICT sektor snažno doprinosi BDP-u (bodova 135). Tu se ističe podatak koji je u rangu sa ili čak bolji od pojedinih zemalja frontranera, a to je izvoz digitalnih usluga (140 bodova). E-trgovina (78) zaostaje za prosekom zemalja centralne i istočne Evrope, kao i nivo stvaranja digitalne imovine – o čemu svedoči broj web domena (78).

U kategoriji ljudskog kapitala država je odnela 77 bodova. Međutim, Srbija ima izvrsne rezultate na području talenata, koji imaju neke od najjačih korelacija u svim segmentima u odnosu na inovativnost, produktivnost, plate i održivost rezultata. Nadmašuje većinu zemalja u Indexu kada je u pitanju nivo zastupljenosti žena u IT industriji – čak 40% iznad proseka zemalja centralne i istočne Evrope (kad se pogleda ovaj podatak Srbija ima čak 24 procenata više zastupljenosti žena u IT-u čak i u odnosu na 4 najuspešnije zemlje uključene u Index). Takođe, ostvaruje dobar rezultat u izgradnji svojih budućih tehnoloških talenata, postižući čak 30% iznad proseka broja diplomaca koji studiraju ICT predmete.

Da bismo u potpunosti postali digitalno društvo, potrebno je posebnu pažnju posvetiti sledećim područjima: razvoju i unapređivanju digitalnih veština ljudi svih starosnih doba, kao i poslovnih lidera, digitalizaciji obrazovanja, ulaganju u digitalnu infrastrukturu, a posebno cloud servise i on-line platforme i digitalizaciji javnih usluga. Prihvatanje hibridne radne kulture i fleksibilnosti rada učiniće zaposlene produktivnijim i inovativnijim, a naglašena je i potreba za ulaganjem u IT stručnjake.

Digital Futures Index rezultate prezentuje u PowerBI-u i donosi nivoe digitalizacije Hrvatske, Češke, Estonije, Grčke, Mađarske, Malte, Poljske, Rumunije, Rusije, Srbije i Slovenije. U Index su uključene i zemlje koje se smatraju vodećim po pitanju digitalizacije – Danska, Finska, Norveška i Švedska, kao i Portugal koji je u „digitalnom usponu“ da bi se dobili dodatni podaci za poređenje. Model uključuje 55 različitih parametara koji su organizovani u kategorije za lakše modeliranje i navigaciju kroz podatke. Podaci su prikupljeni iz pouzdanih javnih izvora uključujući Evropsku komisiju, UNESCO, World Bank, Eurostat, OECD, Digital Nomad Index, UN, WTO, Europsku investicionu banku i Eurofound objavljivanih u periodu od 2018. do 2020.

Microsoft nastavlja sa svojom misijom da osnaži svaku osobu na svetu da postigne više.

Više regionalno relevantnih članaka možete pronaći na CEE Multi-Country News Center.

Digital Futures Index PowerBI možete istražiti putem linka aka.ms/DigitalFuturesIndex

Napomena: Digital Futures Index ne predstavlja rejting, već meri nivo digitalizacije pojedine zemlje. Pri prikupljanju podataka za kategorije Digitalno poslovanje i Digitalna vlada i javni sektor nedostajali su podaci da bi se napravila potpuna analiza, a nije bilo moguće pronaći ekvivalentne lokalne izvore koji bi pokrili sve parametre koji nedostaju. Zato za Srbiju nije analiziran identičan skup podataka kao za ostale zemlje te nije moguće dati konkretna zapažanja o kategorijama kao celini.