Izađete li na ulicu u Beogradu, verovatno neće proći ni pet minuta a da pored vas ne prođe neko na električnom trotinetu.
Veza električnog trotineta i digitalne ekonomije u Srbiji nije direktna, ali već na oko 500 kilometara severno od nas, ona postaje očigledna. Broj startap kompanija koje se bave iznajmljivanjem novih prevoznih sredstava raste uprkos sve češćim analizama koje pokazuju da je diskutabilna isplativost tog biznisa. Biznis model Lime-a, Tier-a, Circ-a i mnogih drugih na prvi pogled je jednostavan: trotineti su „rasuti“ po ulicama gradova, korisnik preuzima mobilnu aplikaciju, unosom broja svoje platne kartice i skeniranjem trotineta ga otključava. Nakon vožnje, parkira ga u zoni koja je za to određena i ponovo zaključa. Na nekim platformama potrebno je da pošaljete i fotografiju ispravno parkiranog trotineta. Naplata je po otključavanju (uglavnom oko 1 EUR) i svakom minutu vožnje (najčešće je 0,20 centi po minutu). Na prvi pogled deluje skupo, ali potrebno je zavrteti veliki lanac danas popularne ekonomije deljenja (shared economy). Trotinete pune, u teoriji, pojedinci, koji ih opet koristeći aplikaciju odnose na punjenje kući. U realnosti, kao i u gotovo svim drugim shared economy primerima (Uber i sl.), od pojedinaca posao su preuzele firme koje velikim kombijima masovno odnose trotinete na punjenje. Kada se uzme u obzir cena punjenja, životni vek trotineta od svega 28 dana (u proseku) i svi ostali faktori – jasno je zašto se ovi startapovi, iako im broj raste, muče.
Zašto, iako diskutabilno isplativi, ovi startapovi i dalje postoje?
Mogući odgovor, u ovom slučaju na primeru trotineta, možemo videti u tome što se generiše ogromna količina podataka o tome ko je, kada i kuda išao. I to u dužem periodu. Kada se ti podaci ukrste s mnogim drugim, dobija se ”more“ podataka za koje se u ovom trenutku procenjuje da globalno vrede više od ukupnih naftnih rezervi.
Bez obzira na to da li ćemo u budućnosti gradovima “jezditi” na trotinetima i njima sličnim uređajima, možda će nas na posao dovesti samovozeći automobil koji će zatim, ako je uopšte u našem vlasništvu, da se vrati kući i tamo besplatno parkira i dopuni, ili ćemo koristiti neki servis poput Uber-a ili CarGo-a i zarađivati novac dok mu je „gazda“ na poslu – jasno je da se digitalnom transformacijom menja mnogo toga.
Menja se potreba za posedovanjem.
Na primer, danas ne morate više da imate svoju kancelariju, možete da radite u co-work prostoru u kome plaćate za sto. Ne morate da imate IT infrastrukturu, možete da iznajmite cloud servis. Ne morate da imate auto, možete da koristite neki servis za prevoz. I slično tome, čime se možda može reći da danas živimo u vreme evoluiranog prosvećenog feudalizma.
Menja se i to da gotovo sve što činimo konstantno generiše digitalni trag, koji se lako može svesti na nivo podatka, ili takozvanog „data point“ koji nas definiše. Za razliku od situacija u kojima odgovaramo na pitanja anketara, ili dajemo odgovore u formi intervjua, ovi podaci su bezgranično intimni i stvarni, pošto ih nesvesno generišemo svojim ponašanjem i činjenjem.
Upotreba ovakvih podataka za kreiranje komunikacije, ili proizvoda ili personalizovane usluge, može umnogome voditi daljem napretku čovečanstva, ali kao i kod svake “moćne pojave”, može skrenuti u potpuno neželjenom pravcu. Samo neki od primera su banalne lažne vesti i na drugom kraju, ne tako banalne kampanje za Brexit i predsedničke izbore u SAD.
Sa svešću o problemima korišćenja ovakvih podataka i njihove moći, pokrenuti su zakonodavni procesi poput GDPR-a u Evropi, odnosno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod nas. Ključno pitanje je – da li je to dovoljno? Verovatno da nije, pošto nam istorija pokazuje da tamo gde se „vrti“ veliki novac, koliko god bio dobar zakonski okvir, postoji veliki broj stručnjaka koji traže „rupe“ u njemu.
Zato se čini da inicijativa koja dobija sve veći broj pristalica za uvrštavanje prava na privatnost podataka u osnovna ljudska prava zaslužuje pažnju svih koji se na bilo koji način bave komunikacijama, digitalnom transformacijom, ili bilo kojim poslom koji uključuje podatke. Dakle, verovatno svih nas!
Novi broj Digital Business Review je na kioscima uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 5. septembra
Tagovi
