Digitalna Srbija: 10 ključnih razlika između startapa i malih i srednjih preduzeća

Na MSP online forumu, biznis događaju namenjenom malim i srednjim preduzećima u Srbiji koji je završen juče, polemisalo se u najvećoj meri o tome kako su upravo ta preduzeća bila najveće žrtve pandemije COVID-19, kao i o mehanizmima prevazilaženja nepovoljne situacije koja je zadesila čitavu privredu.

O jednom od tih načina, prihvatanju ideje da su startapi ključ ekonomskog razvoja i šansa da se uhvati korak sa najrazvijenijim zemljama sveta, ali i zašto je važno razumeti razliku između MSP i startapa govorili su Nebojša Đurđević, direktor Inicijative “Digitalna Srbija” i predstavnik člana ove neprofitne organizacije — Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba.

Đurđević i Andrić su široj javnosti predstavili deset razloga zašto startapi nisu isto što i mala srednja preduzeća i zašto je važno razumeti razliku između ovih pojmova.

Pojam startap se često koristi na pogrešan način i to u celom svetu, ne samo u Srbiji. Kada kažu “startap”, ljudi obično misle na bilo koju kompaniju u početnoj fazi poslovanja. U realnosti,  startap ima svoje specifičnosti i bitno se razlikuje od malog ili srednjeg preduzeća — kaže Nebojša Đurđević.

On dodaje i da možda zbunjuje to što, recimo, kompanije sa hiljadama zaposlenih koje postoje već nekoliko godina mogu da budu startapi, dok neka novootvorena preduzeća sa pet zaposlenih, nikada nisu bila, niti ikada mogu postati startap.

Mnogi se pitaju i kako je moguće da su neki najperspektivniji i najpoznatiji tehnološki startapi na svetu i dalje ispod praga u kome se ostvaruje profit? Moguće je i to upravo zbog specifične poslovne strategije svojstvene startapima. Na primer, kompaniji Twitter je trebalo čak 12 godina da postane profitabilna, ali to nikako nije značilo da je reč o neuspešnoj kompaniji jer je njena vrednost vrtoglavo rasla i posle sedam godina je postala javno preduzeće sa akcijama izlistanim na berzi — zaključuje Đurđević.

Direktor Inicijative “Digitalna Srbija”, neprofitne i nevladine organizacije sa strateškim ciljem razvoja jake digitalne ekonomije u našoj zemlji, napominje da Srbija nema taj luksuz da se ne bavi razvojem startapa i ekosistema izgrađenog oko njih.

– Kosta Andrić i ja ćemo izdvojiti bar deset razlika koje postoje između malih i srednjih preduzeća i startapa, ali bih želeo da naglasim da ovde nije reč o tome šta je bolje — jednostavno u svakoj ekonomiji su i jedni i drugi od velikog značaja i imaju svoju nezamenljivu ulogu. Međutim, bitno je da osvestimo koja je razlika jer preduzetnici započinju i startape i mala srednja preduzeća, pa često dolazi do zabune — zaključuje Đurđević koji se posle 25 godina života u Kanadi i pet startapa koje je osnovao ili vodio u Kanadi, Holandiji, Izraelu i Njujorku, pre izvesnog vremena vratio u Srbiju.

Izvršni direktor ICT Huba Kosta Andrić kaže da se, poput Đurđevića, u svakodnevnom radu susreće sa temom digitalne transformacije malih i srednjih preduzeća, a sa druge strane se bavi i investicijama privatnog novca u startape, pa su obojica sagovornika i saradnika, na osnovu sopstvenog iskustva, odgovarali na pitanja o deset razlika između startapa i malih i srednjih preduzeća.

Na kraju dinamične prezentacije, ključne razlike između startapa i MSP Kosta Andrić je sumirao na sledeći način: Počnimo od inovacija: da bi kompanija bila startap mora da donosi nešto potpuno novo na tržište,  ili da iz osnova menja kako je nešto funkcionisalo do sada. Tehnologija koja startapima omogućava da uopšte postoje — nasuprot malih i srednjih preduzeća gde to nije neophodni uslov. Tu su i domet i brzina rasta — MSP idu utabanim stazama sa poznatim poslovnim modelima i pristupu tržištu, sa ciljem da što pre postanu profitabilni. Startapi, sa druge strane, od početka teže brzom rastu i osvajanju velikih, globalnih tržišta. Profit: suprotno onome što smo učili na fakultetima, filozofija startapa će biti “sve vreme otkrivam i validiram na koji način ću zarađivati, ali postoji neko ko će u tome da me podrži”— investicioni fondovi. Sa druge strane, kad govorimo o malim i srednjim preduzećima, postoji manji apetit za rizikom — dok u proseku u prve tri godine propadne jedan od tri MSP, čak devet od deset startapa ne dočeka svoj treći rođendan. Astronomski uspeh koji taj svaki deseti startap ostvari dovoljna je motivacija da se startap i pokrene. Izlazna strategija: tipično je da mala i srednja preduzeća ostanu u porodici ili da ih eventualno veći brend akvizira, dok startapi od samog početka planiraju na koji način će izaći na berzu ili postati deo sistema neke velike kompanije. Još jedna od razlika se ogleda u resursima potrebnim za rast — kod MSP rast povlači rast operacija i broja zaposlenih, dok su daleko manji dodatni resursi potrebni za rast jednog startapa. Konačno, startapi su, za razliku od MSP “digitalno rođeni” — filozofija jedne nove, digitalne generacije karakteriše svaki startap, dok MSP pripada tradicionalnijoj ekonomiji nastaloj u nekom drugom vremenu, dok digitalizaciju mogu da iskoriste da svoj poslovni model unaprede, zaključuje Kosta Andrić.