Još uvek aktuelna pandemija kompanijama širom planete zadaje ozbiljne udarce i na mikro i na makro nivou. Za kratko vreme preduzeća su morala da se prilagode novim oklnostima i uslovima poslovanja. Neka su tu tranziciju dočekala potpuno spremna (jer se na vreme mislilo o svemu), dok su druga ušla u potpuno nepoznato i vidno pretrpela ozbiljne finansijske gubitke. Ustaljene poslovne navike morale su iz korena da se promene.
Šta to zapravo u praksi znači? Koja su to rešenja kompanija koje razmišljaju odražala iste likvidnim i produktivnim? Koliko je digitalna transformacija uticala na poboljšanje pozicija kompanija tokom pandemije na tržištu? I na kraju, kako nakon svega? Na ova i još neka pitanja odgovore smo potražili od gospodina Zorana Došlića, izvršnog direktora kompanije Coming – Computer Engineering.
Pitanje: Da li će rad od kuće postati učestaliji?
Zoran Došlić: Nakon više od godinu dana panedemije, mislim da je svima jasno da se drugačiji način života i izmenjene poslovne navike neće vratiti na staro. Nužda nas je naterala da naučimo i uvežbamo da radimo iz svojih domova, da primenimo druge menadžerske metode i da se opremimo svim što je nedostajalo – od slušalica i kamera do robusnih poslovnih aplikativnih rešenja. Dokazano je da se većina kancelarijskih poslova može obavljati sa udaljenih lokacija. Polako smo napravili i dopunjavamo „kolone“ dobrih i loših strana rada od kuće.
Naša kompanija će posle pandemije raditi u kombinovanom režimu – iz kancelarija i od kuće – što smatram da je dobitni model za budućnost. Verujem i da će se trend digitalizacije nastaviti i u oblastima koje se nisu brzo snašle ili nisu imale urgentnu potrebu za time. Tako će, smatram, i rad od kuće postati učestaliji u većini organizacija.
Nadam se samo da će istovremeno i naše lepe navike – bliskost – ostati očuvane, a da izolacija i zastoj industrije zabave i ugostiteljstva neće rezultirati otuđenošću.
Pitanje: Koliki je finansijski benefit prilikom rada od kuće i da li je jeftinije rentirati prostor ili pružiti ljudima slobodu izbora fizičkog mesta rada, a uložiti u pouzdane cloud servise?
Zoran Došlić: Prostor je skuplji od ulaganja u IT sistem koji omogućava komforan i pouzdan rad od kuće. Ipak, ne verujem da će u sledećih nekoliko godina doći do masovnog pražnjenja kancelarija. Mislim da ćemo, svesni nezamenjivosti kontakta uživo i važnosti timskog duha, nastaviti da koristimo benefite rada od kuće, ali i dolaziti u kancelarije. Operativni sastanci su efikasniji i neuporedivo jeftiniji ukoliko ih organizujemo koristeći kolaboracione platforme, s druge strane, važni sastanke (pregovore, kick off…) su znatno efektniji uz direktan, ljudski kontakt.
Posle prošlogodišnjeg iskustva, potencijalnim korisnicima nemamo potrebe da objašnjavamo ekonomsku isplativost cloud servisa – iskustveno su shvatili. Zato se u cloud servise više ne ulaže – već se oni koriste i plaćaju mesečno kao električna energija ili internet. Ove godine pregovaramo o drugim tačkama.
Digitalizacija je dobila mlazni motor. Brzina implementacije rešenja u formi cloud servisa i njihova dostupnost bez investicije odlučujuće utiču na, nikad više, korisnika koji se nam se javljaju (a verovatno i našim konkurentima). Raduje me i promena stava kod menadžera s kojima razgovaramo, što vodi opštem napretku.
Pitanje: Koji će alati biti neophodni za rad od kuće?
Zoran Došlić: Prvenstveno pouzdana IT infrastruktura. Svest o informacionoj bezbednosti sazreva. Zamislite kako bi se bilo ko od nas oseća da ujutro upali računar i dobije ekran na kome „piše“ da je zbog hakerskog napada sve blokirano.
Ukoliko radimo od kuće potrebno je da i služba održavanja samog IT sistema pristupa udaljeno, a pritom kontrolisano. Još komplikovanije je ukoliko je održavanje delova sistema prepušteno partnerskim kompanijama. Moramo imati zapise o radu svih s administratorskim privilegijama.
Posle računarske mreže i bezbednosnih alata, svakako treba osposobiti osnovne aplikacije za udaljeni pristup. Potom izabrati platformu za kolaboraciju, koja je pouzdana, bezbedna i dovoljno jednostavna za korišćenje svima.
Svim srednjim i velikim kompanijama, a rekao bih i naprednijim malim neophodan je ERP za upravljanje i kontrolu nad resursima. Deluje da su mnoge kompanije koje su odlagale implementaciju ERP prošle godine, nakon prelaska na „COVID režim“, odlučile da hitno pristupe uvođenju. Pomogli smo kompanijama različitih delatnosti i veličina da tokom prošle godine ubrzano uvedu i svojim procesima prilagode ERP. Cloud tehnologija je omogućila ubrzanje procesa i redukovala rizik, s obzirom da ERP nudimo po operativnom finansijskom modelu. Coming Computer Engineering u svojim cloud data-centrima ima platforme za dva najčešće korišćena ERP sistema – SAP i Microsoft Business Central (poznatiji po starom imenu Navision).
Pitanje: Kako ćemo upravljati dokumentacijom i kako ćemo potpisivati ugovore na daljinu?
Zoran Došlić: Direktor jedne internacionalne finansijske institucije mi je sredinom 2020. rekao da je prvi problem s kojim se suočio na početku pandemije bio „poštar“. Shvatio je da milionski poslao koji vodi zavisi i od prijema dela dokumentacije koju poštari svakodnevno donose. Organizovao je dežurstvo, skeniranje dokumenata i slanje nadležnima elektronskom poštom. Ubrzo je bilo jasno da će biti nemoguće ispratiti i kontrolisati ogroman broj dokumenata koji cirkulišu između nadležnih službi.
Pomogli smo im uvođenjem DMS (Document Managemet System) rešenja koji uvodi red u arhivu ili pisarnicu i biva prilagođen specifičnim procesima. Većini kompanija DMS uvodimo kao cloud servis, ali poštujemo i odluke nekih organizacija koje i dalje žele ili moraju da u svojim data-centrima čuvaju sve digitalizovane dokumente.
Elektronski dokumenti se vidno više koriste, a primećujem da je i država ubrzala postupke na daljoj regulaciji i standardizaciji ove oblasti.
Pitanje: Za koje elemente poslovanja vidimo da će se u budućnosti širiti.
Zoran Došlić: Sasvim sigurno da će dalju ekspanziju imati online trgovina. Biće zanimljivo da vidimo do kojih granica u južnoj Evropi. I 2021. godina je godina užurbane digitalizacije – prvenstveno u medicini, proizvodnji, agro-biznisu, pa i u posustalom ugostiteljstvu.
Tagovi
