Kada su Francuzi najavili Sjedinjenim Državama da će im povodom stogodišnjice nezavisnosti pokloniti Kip slobode, dogovor je bio da Amerikanci obezbede lokaciju i postament. Novca za to nije bilo u budžetu, pa je čuveni novinar Džozef Pulicer organizovao kampanju za prikupljanje sredstava i preko novina pozvao građane da doniraju po jedan dolar, za šta bi u znak zahvalnosti dobili minijaturu statue.
Pozivu se odazvalo 120.000 američkih građana, koji su svojim mikrodonacijama podržali postavljanje Kipa slobode i tako ušli u anale.
Gledano sa istorijske distance od 135 godina, nije bilo neobično što su se u tom trenutku pojavili mecene i ktitori. Ono što jeste bila avangarda, to je masovna akcija u kojoj su učestvovale hiljade građana. Time je, praktično, započela era demokratizacije dobročinstva.
Danas ovakav vid prikupljanja sredstava zovemo crowdfunding ili grupno finansiranje. Donacije sve ređe stavljamo u koverte pa šaljemo, a sve češće to radimo onlajn. U digitalnom dobu, to je neminovnost.
Danas razlikujemo nekoliko tipova crowdfundinga: donacijski, nagradni, zajmovni i investicijski, zavisno od očekivanog povrata uloženih sredstava. Dok su globalno najpopularniji zajmovni i nagradni oblici, u Srbiji postoje dve platforme – Donacije.rs kao donacijska platforma, i Ventu.rs kao platforma za investiranje.
Za nešto više od tri godine, građani i kompanije su preko Donacije.rs donirali za projekte od opšteg dobra preko 70 miliona dinara. Od 130 pokrenutih crowdfunding kampanja, 80 odsto je uspešno stiglo do planiranog cilja (globalni prosek je 20 odsto), a 47 odsto je čak premašilo taj cilj. To pokazuje moć zajednice i viziju kako da ona bude bolja.
Sredstva se prikupljaju za različite svrhe, ali je interesantno da su popularnije teme koje su inače manje zastupljene. To je na prvom mestu obrazovanje, ali i socijalne usluge, kultura i umetnost, pomoć ekonomski ugroženim građanima, dobrobit životinja. U pitanju su konkretni projekti, gde je korist za zajednicu odmah vidljiva i dugoročna.
Koliko domaće zakonodavstvo prati ove trendove i koliko podstiče razvoj digitalne filantropije?
Uz podršku USAID-a i Evropskog centra za neprofitno pravo, Trag fondacija i Catalyst Balkans su istraživali stanje donacijskog crowdfundinga u Srbiji i pripremili predloge za unapređenje pravnog i fiskalnog okvira.
Nakon analize deset relevantnih zakona u Srbiji i proučavanja primera iz evropskih zemalja, zaključili smo da se srednjoročno treba fokusirati na pet zakona, od kojih se dva prioriteta mogu lako rešiti merama koje ne zahtevaju zakonske izmene.
Prvi prioritet se odnosi na primenu Zakona o deviznom poslovanju, odnosno dopunu Šifarnika Narodne banke Srbije uvođenjem šifre plaćanja za priliv iz inostranstva po osnovu grupnog finansiranja. U situaciji kada brojni domaći neprofitni projekti i startapovi prikupljaju podršku u inostranstvu preko globalnih platformi, proces primanja sredstava bio bi olakšan i ubrzan.
Drugi prioritet se odnosi na donacije poslovnog sektora. Zakon o porezu na dobit pravnih lica predviđa mogućnost korišćenja poreskih olakšica za davanja kompanija, ali se član 15 fokusira samo na svrhu davanja, a ne precizira načine. U situaciji kada je zakon nedorečen, naš predlog je da Ministarstvo finansija izda zvanično Mišljenje, koje bi ujednačilo postojeću praksu i omogućilo da donacija kompanije preko crowdfunding platforme ima isti poreski tretman kao i ona direktno uplaćena korisnicima.
Ostali srednjoročni prioriteti uključuju izmene Zakona o porezu na dohodak građana za donacije fizičkim licima, Zakona o porezima na imovinu za donacije pravnim licima i Zakona o platnim uslugama za status crowdfunding platformi.
Svrha crowdfundinga nije (samo) prikupljanje sredstava. On okuplja ljude u zajednicu koja veruje u istu ideju i koja pruža podršku da se ta ideja ostvari. On odražava demokratsko uverenje građana da imamo moć da delujemo i stvorimo promenu u svojoj zajednici. Tehnologija nam samo olakšava taj proces. Pravni okvir mora to da isprati.
Tagovi
