Obolevanje od šećerne bolesti predstavlja epidemiju sa trendom stalnog porasta, ali istovremeno je i najčešći uzrok poremećaja funkcije bubrega, navodi profesorka dr Edita Stokić, specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije i direktorka Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine. Po rečima profesora dr Igora Mitića, interniste nefrologa, zaposlenog u UKC, proces dijagnostike hipertenzije, šećerne bolesti i početnih faza bubrežne bolesti je jednostavan, zahteva pregled i nekoliko laboratorijskih analiza, ali nažalost, sprovođenje ovih „preventivnih“ pregleda nije sistematski organizovano, ne sprovodi se čak ni u delovima stanovništva koje je izloženo riziku od češćeg obolevanja, te se ova stanja nedovoljno dijagnostikuju.
Dvoje stručnjaka odgovaralo je na najvažnija pitanja o dijabetesu i hroničnoj bolesti bubrega, kao jednoj od najčešćih komplikacija ovog obolenja.
Koliki globalno socioekonomski problem predstavlja šećerna bolest?
Dr Stokić: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 422 miliona ljudi širom sveta boluje od šećerne bolesti, a čak 1,5 miliona smrtnih ishoda se direktno pripisuje ovoj bolesti svake godine. Najveći broj obolelih od šećerne bolesti, čak oko 90%, pripada tipu 2 dijabetesa. Posebno zabrinjava i podatak stalnog porasta broja obolelih od šećerne bolesti tokom poslednjih nekoliko decenija.
U svakodnevnoj kliničkoj praksi šećerna bolest se definiše kao hronična, metabolička bolest koju karakteriše povišen nivo šećera u krvi, što s vremenom dovodi do razvoja brojnih komplikacija, među kojima su pojava kardiovaskularnih bolesti, oštećenja očiju, bubrega i nerava.
Kolika je učestalost oboljenja bubrega u opštoj populaciji? Koji procenat pacijenata sa oštećenjem bubrega u ranijim fazama bolesti je svesno da boluje od hronične bubrežne bolesti?
Dr Mitić: Pitanje učestalosti hronične bolesti bubrega u našoj sredini predmet je malog broja epidemioloških ispitivanja, te se prati preko registara hronične bubrežne bolesti, ali nažalost samo u stadijumima uznapredovale bolesti bubrega. Za odgovor kolika je ukupna učestalost bolesti bubrega u populaciji, oslanjamo se na podatke iz drugih sredina, uglavnom iz SAD. Tačan odgovor, prema tome, ne znamo sa sigurnošću, ali se procenjuje na 10-12% populacije, odnosno u Srbiji preko milion naših sugrađana ima neki stepen oštećenja bubrežne funkcije.
Daleko je najčešće prisustvo blage bubrežne bolesti, stadijuma 1 i 2 (do 6%, odnosno 600.000 naših sugrađana), kada je najveći broj obolelih, ali nažalost i njihovih lekara potpuno nesvesno postojanja ovog oštećenja. Uznapredovalih stadijuma bubrežne bolesti ima manje, tako da oko 250.000 stanovnika Srbije ima oštećenje bubrežne funkcije stadijuma 3 hronične bubrežne bolesti, koja takođe često nije prepoznata. Nažalost, većina ovih bolesnika ima druga stanja i bolesti zbog kojih se leči, ali bubrežna bolest im se ne čini bitna i važna, slično kao i njihovim lekarima. Samo mali broj bolesnika ima uznapredovali stepen bubrežnog oboljenja, oko 20.000 (0,2% populacije), i samo 5.000 bolesnika ima terminalnu bubrežnu bolest (0,02%) odnosno oni se leče dijalizom i transplantacijom bubrega. Bolesnici na dijalizi su jedini u potpunosti „vidljivi“ kako stanovništvu, medijima, državnim organima, tako i zdravstvenim radnicima, ali se ne sme smetnuti sa uma činjenica da je taj mali broj samo vrh ledenog brega hronične bolesti bubrega, koji predstavlja pravi problem, kako u svetu, tako i u Srbiji.
Za dijabetes i bolesti bubrega se kaže da „ne bole“ i nemaju jasne simptome, te da se zbog toga pacijenti kasno jave. Koliko su preventivni pregledi važni i šta oni podrazumevaju?
Dr Mitić: Upravo iz činjenice da samo mali broj bubrežnih bolesti skreće pažnju bolom na svoje postojanje, proističe široko prihvaćeni pogrešni stav da su bubrežne bolesti bezopasne. Daleko najčešći uzročnici hronične bubrežne bolesti su u osnovi bolesti povezane sa starenjem stanovništva, šećernom bolešću i hipertenzijom. I da, potpuno su bezbolne „podmuklog“ toka, sve do svojih završnih faza. Dijagnostika ovakvih stanja moguća je, začuđujuće laka, jeftina, dostupna u svakoj ambulanti širom Srbije. Proces dijagnostike hipertenzije, šećerne bolesti i početnih faza bubrežne bolesti je jednostavan i zahteva pregled, nekoliko laboratorijskih analiza krvi i mokraće i u nekim slučajevima ultrazvučni pregled bubrega, i svi lekari su osposobljeni za sprovođenje ove dijagnostike već na bazičnim studijama medicine. Nažalost, sprovođenje ovih „preventivnih“ pregleda nije sistematski organizovano, ne sprovodi se čak ni u delovima stanovništva koje je izloženo riziku od češćeg obolevanja, te se ova stanja nedovoljno dijagnostikuju.
Čak i u slučajevima pravovremene dijagnostike šećerne bolesti sa bubrežnim oštećenjem, poseban problem predstavlja veoma često prisutna „nesvesnost“ obolelih, ali nažalost i „nesvesnost“ ogromnog broja lekara, na značaj ove dijagnoze i probleme koji se moraju očekivati u bliskoj budućnosti.
Kakva je povezanost dijabetesa i hronične bolesti bubrega? Kakve simptome imaju pacijenti sa dijabetesom koji imaju početno oštećenje bubrega, koja je uloga endokrinologa u pravovremenom otkrivanju oštećenja funkcije bubrega i kakvu korist pacijentima može doneti rano otkrivanje hronične bolesti bubrega?
Dr Stokić: Dakle, obolevanje od šećerne bolesti predstavlja epidemiju sa trendom stalnog porasta, ali istovremeno je i najčešći uzrok poremećaja funkcije bubrega, razvoja hronične bolesti bubrega i zatajenja rada bubrega. Dijabetesna nefropatija pogađa oko 20-40% osoba koje imaju dijabetes, što je čini jednom od najčešćih komplikacija povezanih sa dijabetesom: bolesnici u odmaklom stadijumu hronične bolesti bubrega imaju dva puta veći rizik za hospitalizaciju zbog srčane slabosti ili pak kardiovaskularne smrtnosti. Pojedine studije pokazale su da prisustvo rane faze hronične bolesti bubrega skraćuje životni vek za čak 16 godina u poređenju sa nedijabetesnom populacijom. Tip 2 šećerne bolesti i nastanak arterijske hipertenzije najčešći su faktori rizika za razvoj hronične bolesti bubrega, a poseban problem je što je svega 10% pacijenata u odmaklom stadijumu hronične bolesti bubrega dijagnostikovano. Dakle, pogoršanje funkcije bubrega uzrokuje dramatično povećanje stope kardiovaskularnih događaja, potreba za hospitalizacijom i povećane stope smrtnog ishoda.
Oštećenja bubrega nastaju veoma rano u tipu 2 šećerne bolesti, ukazujući na potrebu za što ranijom intervencijom kako bi se smanjio rizik od od oštećenja funkcije bubrega: što ranije otkrivanje dijabetesne nefropatije istovremeno sa ranom, adekvatnom primenom savremene farmakoterapije od najvećeg je značaja za odlaganje njenog daljeg napredovanja u kombinaciji sa postizanjem dobre kontrole koncentracije šećera u krvi. Uloga endokrinologa stoga je višestruka i izuzetno značajna, pre svega u održavanju dobrog nivoa šećera u krvi kod naših pacijenata, zatim u ranom otkrivanju rizika za razvoj bubrežnih oboljenja, ali i u adekvatnom izboru terapije.
Lečenje dijabetesa je kompleksno i zahteva uz promene stila života i adekvatan izbor terapije. Preporuke za lečenje dijabetesa navode da pri izboru terapije treba voditi računa o prevenciji oštećenja srca i bubrega, kao najčešćih komplikacija šećerne bolesti. Postoje li u Srbiji lekovi koji odgovaraju ovim terapijskim ciljevima?
Dr Stokić: Postizanje optimalne glikoregulacije je od suštinskog značaja za prevenciju nastanka i pogoršanja komplikacija dijabetesa, a može biti izazov čak i za najiskusnije lekare. Kontrola nivoa glikoregulacije kod onih sa hroničnom bolešću bubrega daje veliki značaj u pristupu lečenja, posebno u odabiru medikamentozne terapije. To podrazumeva pravilan izbor lekova koji se mogu bezbedno, a sa velikom efikasnošću koristiti kod bolesnika sa oštećenjem funkcije bubrega. Primarni cilj optimizacije kontrole nivoa šećera u krvi kako bi se smanjio razvoj komplikacija nastalih usled oštećenja krvnih sudova je univerzalan, a režim uzimanja lekova zasniva se na bezbednoj primeni lekovi posebno kada se funkcija bubrega smanji. Međutim, i dalje cilj održavanja kontrole nivoa šećera u krvi treba da bude treba da bude individualizovan za svakog pacijenta, uzimajući u obzir i stanje bubrežne funkcije. Lekovi grupe SGLT-2 inhibitora, kao oblik najsavremenije terapije kod hronične bolesti bubrega u dijabetesu, neophodni su kako bi se postigla kontrola glikemije, smanjio rizik hipoglikemijskih incidenata i rizik od bolesti srca i bubrega.
Savremeni lekovi pokazali su značajne prednosti u smanjenju rizika od nastanka bolesti srca i bubrega, a takođe su usporili pogoršanje bolesti bubrega, te su, prema savremenim vodičima, namenjeni lečenju pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.
Ova grupa lekova dostupna je već nekoliko godina našim pacijentima i mi sa njima imamo veliko iskustvo. Po najavama RFZO uskoro će biti i besplatna za većinu pacijenata koji boluju od šećerne bolesti u Srbiji.
Šta pacijenti koji su u povećanom riziku mogu da učine kako bi očuvali zdravlje svojih bubrega?
Dr Mitić: Pacijenti u riziku za razvoj hronične bubrežne bolesti mogu da učine mnogo na očuvanju sopstvenog zdravlja, ali to zahteva promene načina života, na koje je nažalost samo mali broj naših sugrađana spreman. To pre svega podrazumeva spremnost za procenu rizika svog zdravstvenog stanja u odnosu na uzrast i uslove života (gojaznost, pušenje, dijagnostika poremećaja metabolizma i šećerne bolesti), a potom i promenu načina života (prekid pušenja, smanjenje telesne težine, dijeta, fizička aktivnost) i slično. Redovno sprovođenje medicinskih kontrola je svakako neophodno, primereno uzrastu i procenjenim rizicima. I na kraju, prihvatanje i sprovođenje mera lečenja (medicinska dijeta, primena lekova za lečenje šećerne bolesti, poremećaja metabolizma masti i lekova za snižavanje krvnog pritiska) može u velikoj meri promeniti prirodni tok hronične bolesti bubrega.
Svakako je poverenje bolesnika u ispravnost načina lečenja veoma bitna komponenta uspešnosti programa lečenja hronične bubrežne bolesti.
Koje terapijske opcije su dostupne pacijentima sa hroničnom bolesti bubrega u Srbiji, ukoliko do oboljenja dođe?
Dr Mitić: Sprovođenje mera zdravog načina života je osnovni, iako na prvi pogled nebitan mehanizam lečenja hronične bubrežne bolesti.
Nažalost, ne postoji mehanizam kojim je moguće povećanje mase i funkcije već oštećenih bubrega. Moguće je samo smanjiti brzinu propadanja preostalog dela bubrega, smanjenjem metabolijskog opterećenja već oštećenih bubrega, i to veoma kompleksnim postupcima i nekim lekovima.
Medicinska dijeta, sa uravnoteženim unosom energije i materija koje su neophodne organizmu, uz smanjenje unosa soli i unosa belančevina, omogućuje dostizanje adekvatne telesne mase i usporavanje daljeg propadanja funkcije bubrega.
Adekvatno lečenje povišenog pritiska, koji osim što izaziva bubrežnu bolest, u slučaju bubrežnih bolesti uvek prati i pogoršava već postojeće bubrežno oštećenje, takođe se podrazumeva. Na tržištu postoji više tipova lekova za lečenje hipertenzije, i svi su efikasni u smanjenju povišenog pritiska, ali se mora ukazati na značaj primene lekova tipa blokatora angiotenzin II receptora (AT blokatori) i inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACEi), koji čine osnovu terapije povišenog pritiska u hroničnim bubrežnim bolestima.
I na kraju, mora se ukazati na pojavu nove klase lekova, nazvanih SGLT2 inhibitori (inhibitori natrijum-glukoznog transportera tipa 2 u bubrezima), koji su prvobitno odobreni za lečenje šećerne bolesti, ali se uskoro uočila njihova efikasnost u lečenju srčane slabosti i usporavanju pogoršanja hronične bubrežne bolesti. Sa ovom grupom lekova, kada se primene u odgovarajućim stadijumima bubrežne slabosti, lekari su dobili još jedan efikasni alat za borbu sa sve većim problemom hronične bubrežne bolesti.
Naš zdravstveni sistem je prepoznao ogromnu potrebu za dostupnošću savremene terapije i najavljene su promene na listi lekova za dijabetes. Koliko su ove promene značajne za pacijente u Srbiji?
Dr Stokić: Dostupnost lekova iz grupe SGLT2 inhibitora, u našoj zemlji u značajnoj meri će unaprediti pristup lečenja bolesnika sa šećernom bolešću, s obzirom na njihov efekat na stanje glikoregulacije, ali istovremeno i njihova uloga u zaštiti srca i bubrega.
Tagovi
