Perfektna dijagnoza, kontroverzna terapija.
Tako bi se u najkraćem mogao opisati u ponedeljak predstavljen izveštaj o budućnosti evropske konkurentnosti „Konkurentnost EU: Pogled unapred“ koji je godinu dana pripremao Mario Dragi, nekadašnji šef Evropske centralne banke i bivši italijanski premijer, na molbu šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Dragi je na 328 strana izveštaja hirurški precizno detektovao uzroke zaostajanja konkurentnosti privrede Evropske unije u odnosu na ekonomije SAD i Kinu, izneo
lične predloge za rešenje „egzistencijalnog izazova“ pred kojim se EU našla, skicirao novu centralizovaniju evropsku organizaciju, predložio novu industrijsku strategiju i ukazao ko bi sve trebalo da plati te troškove za koje, po njegovoj proceni, godišnje treba spremiti 800 milijardi evra (4,5 odsto prošlogodišnjeg BDP-a Unije).
Dragijev cilj bio je da pokaže kako EU da prevaziđe nisku produktivnost i slab rast i spreči dalje zaostajanje za SAD i Kinom. U briselskim krugovima odmah je napravljeno poređenje s „Maršalovim planom“ spasavanja Evrope posle Drugog svetskog rata koji je, po sadašnjim cenama, koštao 130-150 milijardi dolara i bio „mala maca“ u odnosu na Dragijev plan.
Šta su ključne tačke Dragijeve dijagnoze evropske bolesti?
Na početku izveštaja autor podseća da se promenila globalna paradigma, a da je Evropska unija delimično prespavala tu promenu: „U svetu stabilne geopolitike nismo imali razloga da budemo zabrinuti zbog rastuće zavisnosti od zemalja za koje smo očekivali da će nam ostati prijatelji. A temelji na kojima smo gradili tu politiku sada su poljuljani…
Čini se da je era brzog rasta svetske trgovine prošla, pri čemu se kompanije iz EU suočavaju sa većom konkurencijom iz inostranstva i slabijim pristupom inostranim tržištima. Evropa je naglo izgubila svog najvažnijeg snabdevača energijom, Rusiju.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
